Радојичић: Дејтон - добар оквир

Бањалука - Дејтонски мировни споразум дао је оквир по коме се може радити у БиХ и са којим се може политички и економски напредовати ако постоји политичка волја, сматра предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић.

"Ако је референтна тачка 2012. година, онда се у БиХ није пуно тога догодило у политичком смислу. Међутим, ако је референтна тачка 1996. година, онда је направлјен огроман напредак у политичком и економском смислу", рекао је Радојичић новинарима поводом осамнаестогодишнјице од потписиванја Дејтонског мировног споразума.

Он је оцијенио да је тренутна политичка ситуација у БиХ, са сталним промјенама коалиција на нивоу БиХ, у Федерацији БиХ, кантонима и општинама, веома турбулентна.

"Нема напретка на европским питанјима, иако то није саставни дио Дејтонског мировног споразума. То је нека друга фаза која је наступила и добро је да се из оне фазе, која је представлјала имплементацију тог споразма, дошло до европске фазе", додао је Радојичић.

Он је напоменуо да је у овом тренутку тешко процијенити каквим корацима ће БиХ ићи ка чланству у ЕУ.

Ове године се 21. новембра навршава 18 година од када је у Дејтону, у америчкој држави Охајо, потписан Општи оквирни споразум за мир у БиХ, којим је званично окончан троипогодишнји рат у БиХ.

Структурални дијалог да промијени формат учесника

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић сматра да би структурални дијалог о реформи правосуђа у БиХ требало да промијени формат и да у њему учествују представници власти ентитета и власти БиХ у оној мјери у којој имају надлежности, те представници ЕУ.

"Органи правосуђа примјењују законе у БиХ, а представници Високог судског и тужилачког савјета /ВСТС/ БиХ, Суда и Тужилаштва БиХ нису ту да бране своје личне или групне интересе, већ треба да се организују онако како законодавац у складу са европским стандардима и правилима треба да уреди цијели систем", рекао је Радојичић новинарима у Бањалуци.

Он је подсјетио да унутар БиХ нема политичке сагласности у вези са правцима промјена у правосуђу БиХ, јер Српска има врло различита мишљења у вези с тим шта треба да ради Суд и Тужилаштво БиХ, ВСТС БиХ, ентитети и ниво БиХ.

"Ту постоји велики ниво неслагања и мислим да ће требати прилично времена да се направи, ако буде уопште могуће, договор о новом систему правосуђа у БиХ", истакао је Радојичић.

Радојичић је напоменуо да Српска инсистира на крупној реформи правосуђа у БиХ, која се не може ријешити козметичким премјештањем неколико чланова у једном или два закона.

Он је подсјетио да је једна од примједби Републике Српске била да су у самом структуралном дијалогу пренаглашену улогу добили представници институција Суда, Тужилаштва БиХ и ВСТС-а БиХ, који би требало да буду објекат и предмет промјена.

"Због њих је у највећој мјери и започела сва жгужваж у вези са правосуђем у БиХ прво због успостављања, а затим и функционисања и начина њиховог рада", закључио је Радојичић.

У Бањалуци је 11. и 12. новембра одржана шеста рунда структуралног дијалога о реформи правосуђа између БиХ и ЕУ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.