Радојичић: “Бирач” доведен до зида, Влада морала да реагује

Сарајево - Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић сматра да се у првих мјесец и по дана функционисања нове Владе Српске може говорити о помацима унапријед, преносе агенције.

Радојичић је као неке од позитивних примјера навео да је измирен прошлогодишњи дуг пољопривреди од 28 милиона КМ, а да је у здравству једна од првих мјера била смањење цијена око 400 лијекова.

Говорећи о ситуацији у Фабрици глинице “Бирач”, Радојичић је истакао да је та фабрика доведена до зида и да даље не би могла да функционише због чега је морала да реагује Влада Српске.

- Циљ и смисао акције Владе Републике Српске јесте да се фирма одржи изнад воде, да функционише - рекао је Радојчић синоћ телевизији ТВ1.

Према његовим ријечима, проблем Фабрике глинице “Бирач” је исисавање капитала.

Коментаришући критике опозиције Влади Српске у вези са том фрабриком, он је нагласио да је “Бирач” приватизован у вријеме када је на власти била садашња опозиција.

- Инцијални проблеми функционисања тог предузећа као приватизованог потичу из времена када је навикавано на донације, на привилегован положај и слично. То се десет година калемило и само је било питање када ће то да се пресијече - истакао је Радојичић.

Говорећи о плановима Српске уколико изостане транша ММФ-а, он је рекао да Република Српска има неколико резервних варијанти.

Радојичић, који је потпредсједник СНСД-а, сматра да је политичка ситуацију у Српској у протеклих седам година веома стабилна захвљајући СНСД-у.

Кад је ријеч о опозицији, Радојичић сматра да је њен недостатак што се није профилисала са нечим конкретним што нуди.

- Они имају огроман терет из периода кад су били на власти - рекао је Радојичић.

Према његовом мишљењу, раст опозиције на локалним изборима прошле године више је везан за незадовољство економском кризом и резултатима постојеће власти него способношћу опозиције.

- На изборима само СНСД сам себи може доћи главе са својим евентуалним грешкама - рекао је Радојичић одговарајући на питање да ли се СНСД боји опозиције.

Он је истакао да предсједник СНСД-а Милорад Додик и он интензивно сарађују свих ових седам година.

- У суштини као тим функционишемо изузетно добро, поготово у разним кризним ситуацијама - навео је Радојичић додајући да то важи и за врх странке из којег нико није отишао.

Питање је да ли постоји искреност СДП-а

Радојичић сматра да још остаје питање да ли постоји стварна искреност СДП-а за провођење споразума са СНСД-ом.

- Не би ме изненадило да је и ово била игра у којој не постоји спремност и намјере да буде проведен споразум. Кога Златко Лагумџија није изневјерио и преварио претходних неколико година формирањем свих могућих коалиција, алијанси влада на свим нивоима - рекао је Радојичић.

Он је истакао да је и данас питање да ли је договор СДП-а и СНСД-а, који је начелно добар, био само начин за преживљавање Лагумџије који је тада био јако ослабљен и готово пред избацивањем из Савјета министара БиХ и спреман да пристане на све.

Суд БиХ мала копија Хашког трибунала

Радојичић сматра да је Суд БиХ мала копија Хашког суда, а да је домаће правосуђе од тог трибунала преузело праксу пристрасности. Радојичић је истакао да је Хашки трибунал у Српској виђен као пристрасан и неко ко креира одређени историјски поглед на протекли рат, “који ми у Републици Српској видимо као грађански рат”.

Према његовим ријечима, Српска на рад Суда БиХ има бројне примједбе, а као примјер навео је темпо његовог рада.

- По једном судији имамо једну пресуду годишње и тим темпом треба хиљаду година да се заврше процеси у БиХ. То значи да ће бити извршена селекција предмета, да велики број предмета никада неће бити процесуиран - рекао је Радојичић и упитао ко ће да уради ту селекцију.

Радојичић је указао и на проблем ретроактивне примјене закона, те да 17 година послије окончања рата још нема регистра предмета.

Коментаришући избацивање Мунире Субашић из УН, он је рекао да је оно што је Субашићева учинила увредљиво за Српску.

- Називати Републику Срспку геноцидном је нешто на чему у БиХ не можете постићи договор - истакао је Радојичић.

Константно концептуално неслагање

Предсједник Народне скупштине Републике Српске изјавио је да у БиХ постоји константа концептуалног неслагања и да се само актери мијењају, а да би принципијелни консензус могао бити постигнут високо децентрализованим системом.

Радојичић је истакао да унутар БиХ постоји суштинско неслагање о крупним питањима, прије свега између Сарајева и Бањалуке и различита виђења и садашњег стања, а и будућности.

- Стално је присутан концептуални упитник између оних који су више за централизовану и оних који су за децентрализовану БиХ. На сваком појединачном питању имате концептуално неслагање децентрализовани или централизовани систем и зато на сваком појединачном случају губимо године - рекао је Радојичић.

Он је нагласио да није успио концепт међународне заједнице, наметнут реформама и притиском, да је функционално оно што је више централизовано.

Радојичић је нагласио да, када је ријеч о европској агенди постоји методолошки проблем, јер се не зна ко шта ради.

Говорећи о провођењу одлуке Европског суда за људска права у Стразбуру у предмету “Сејдић-Финци”, он је истакао да се дошло у апсурдну ситуацију у односу на оно што је основ саме пресуде и да је то питање доживјело девијацију у односну на основни захтјев.

- Сада је у фокусу рјешавање хрватског питања. Хрватске странке на овом питању покушавају да ријеше дио уставне позиције Хрвата у БиХ, односно да им се бар не понови Жељко Комшић - сматра Радојичић и додаје да Српска у овој причи до сада нема разлога да буде незадовољна.

Он је навео да међународна заједница више није пуно ангажована, да нема пуно воље и стрпљења, а да је БиХ далеко од фокуса.

- Они неће рјешавати то питање. У криву су они који очекују да ће неко са стране дати рјешење - тврди Радојичић.

Коментаришући пријетње да ЕУ неће признати резултате предстојећих општих избора у БиХ ако не буде проведена одлука у предмету “Сејдић-Финци”, Радојичић је истакао да никад од европских званичниика није чуо да су директно рекли да неће признати наредне изборе уколико не буде постигнут договор о том питању.

- Оно што се може десити јесте питање чланства БиХ у Савјету Европе. Не вјерујем да би ЕУ ишла тако далеко да не призна изборе у БиХ - рекао је Радојичић.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске сматра да није све идеално када је ријеч о међународним фондовима и ИПА пројектима.

- Када се погледају неки од тих пројеката много тога се заврти и врати страним консултантима. Тај новац не уђе у БиХ у нешто што се реално види. Многи ИПА пројекти су слабо опипљиви. Ти пројекти и та средства веома су споровозни - истакао је Радојичић.

Према његовим ријечима, конкретан резултат који су осјетили грађани БиХ јесте визна либерализација.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.