Радиша Самарџија о ситуацији у Агенцији за вјештачења уочи расправе у Парламенту БиХ: Недостаје и људи и новца

САРАЈЕВО - Агенција за форензичка испитивања и вјештачења БиХ има све више посла, али и проблема, јер у лабораторијама нема свега што је потребно, мањка и стручног кадра, а једна овако значајна институција не заслужује такву слику.

Истакао је то за “Глас Српске” директор Агенције за форензичка испитивања и вјештачења БиХ Радиша Самарџија и додао да је мањак кадрова и новца проблем у цијелом безбједносном сектору, што ће се видјети и из извјештаја о раду за 2020. годину, који идућих дана долази под лупу парламентарне Комисије за одбрану и безбједност на заједничком нивоу власти.

У извјештају о раду Агенције за форензичка испитивања и вјештачења БиХ је истакнуто да због привременог финансирања ни лани нису успјели да до краја у дјело спроведу циљ који се тиче опремање лабораторија, те да је то и даље њихов план како би успјели да одговоре на све изазове и потребе које се намећу.

Агенција посједује осам лабораторија и то за вјештачење компјутерских система, гласа и аудио-записа, графолошка/графоскопска вјештачења, као и за вјештачење фото и видео-материјала, дактилоскопска, хемијско-физичка, те биолошка вјештачења и ДНК анализу. Вјештачења су радили на основу наредби Тужилаштва БиХ, Суда БиХ, кантоналних тужилаштава и судова, окружних тужилаштава, општинских и окружних судова, а Самарџија каже да су готово свакодневно запримани нови и обимнији предмети, те да им је циљ да имају и лабораторије за вјештачење пожара и балистику.

- Уз пораст броја предмета за која су вршена вјештачења, евидентна је и већа разноликост предмета, од разбојништава, оружаних пљачки, па све до фалсификовања новца, злоупотребе службеног положаја, мита и корупције, а и одређених предмета у којима су актери били мигранти. Опис посла нам је велики и тешко ћемо, уз најаве нових ангажмана, моћи да одговоримо на то ако не будемо имали бољу опрему и додатне службенике - каже Самарџија.

У протеклом периоду је успостављања ближа сарадња са тужилаштвима, полицијским управама и другима, међу којима је и Међународна комисија за нестала лица.

- План је да на јесен наши стручни сарадници иду у Хаг на обуку из области ДНК вјештачења како бисмо могли да радимо и анализе скелетних остатака - истакао је Самарџија, који каже да нису детаљно израчунали колико би им новца требало да у потпуности опреме лабораторије и попуне радна мјеста.

Од Савјета министара траже зелено свјетло за пријем још особа како би могли да крену и са новим лабораторијама.

- Евидентно је да је Агенција од 2015. године на истом броју запослених - 25, а ако се хоће проширивати, мора се то мијењати, као и опрема. Сваке године у овој области, почевши од вјештачења компјутерских система, технологија напредује и морамо улагати да бисмо то пратили у корак. Да би налази имали снагу на судовима, у процесима и били валидни - рекао је Самарџија.

Агенција за форензичка испитивања и вјештачења основана је 2008. године доношењем Закона о Дирекцији за координацију полицијских тијела, а почела је са радом у фебруару наредне године, именовањем директора и замјеника директора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.