Радијацијска и нуклеарна безбједност у БиХ на ниском нивоу: Проблема има и мимо Трговске горе

САРАЈЕВО - Битка коју БиХ води са сусједном Хрватском због намјере те земље да у близини границе прави одлагалиште за опасни радиоактивни отпад и истрошено нуклеарно гориво из Нуклеарне електране “Кршко” само је једна у низу, јер и на сопственој територији вребају бројни изазови са којима годинама не успијева да се избори на прави начин, те заштити становништво и околину.

Пресјек тога шта су домаће институције урадиле с циљем осигуравања радијацијске и нуклеарне безбједности у БиХ, а у којим дијеловима су подбациле, дат је најновијој анализи Канцеларије за ревизију институција БиХ.

Општа оцјена је да многе активности нису ни започете, а оне које су постављене као дио институционалних аката у добром дијелу нису реализоване. Кровна институција на овом пољу је Регулаторна агенција за радијацијску и нуклеарну безбједност БиХ, а један од ставова ревизора је да у БиХ, ни након дуго година, још није успостављен централизовани приступ управљању радиоактивним отпадом, те да је цијели процес неефикасан.

- Због непостојања рјешења за централизовани приступ складиштењу тог отпада у БиХ, складиштење се врши на 19 различитих локација смјештених на цијелој територији БиХ, што може представљати безбједносни изазов и изазов по здравље људи и заштиту околине. Стратегија, која дефинише кључне активности у вези са одлагањем радиоактивног отпада, нема одређен период на који се односи, нити акциони план са роковима како би се могла пратити динамика реализације циљева.

Комисија за припрему приједлога локације централног складишта радиоактивног отпада у БиХ, чије формирање је било неефикасно, требало је да упути приједлоге потенцијалних локација Савјету министара путем Агенције, али то се није догодило ни након седам година од доношења Стратегије - истакнуто је, између осталог, у ревизији учинка коју је објавила Канцеларија за ревизију институција БиХ.

Великих проблема, према наводима, имају и у Инспекторату саме Агенције. То се, прије свега, односи на чињеницу да пуних 12 година немају главног инспектора, да је све мање контрола и да је опрема којом располажу поприлично застарјела.

У дијелу који се односи на намјере Хрватске да на Трговској гори складишти или одлаже радиоактивни отпад је наглашено да се предузимало доста активности, али да још нема конкретне стратегије јер су неки потези били веома спори, а изостајао је и јединствен став свих. Наведено је и да надлежни сматрају да изградња таквог постројења на граници са БиХ ствара ризик од инцидената и акцидената, који би могли настати усљед земљотреса, помицања тла, поплава, пожара, али и да одређене студије указују на то да тај простор не задовољава неке од основних међународних стандарда за градњу таквог постројења.

Неадекватно руковање радиоактивним изворима представља ризик за безбједност и здравље локалног становништва, као и незанемарљиву пријетњу безбједности у БиХ и државама чланицама ЕУ ако неки од ових извора, који се не користе, дођу у погрешне руке, с обзиром на то да се, како је упозорено, могу користити за терористичке активности, односно “сценарио прљаве бомбе”.

У БиХ се јонизујуће зрачење користи у много мањем обиму него у државама које имају нуклеарне електране и истраживачке реакторе. Највише је изражено у медицини, нешто мање у индустрији.

Лиценце

У извјештају је дат осврт и на проблеме које су инспектори увидјели на терену. Као доминантна врста недостатка, а чије рјешење о уклањању налажу инспектори онима на чија врата покуцају, односи се на непостојање или истицање лиценце, односно регистрације за посједовање и коришћење извора јонизујућег зрачења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.