Раде Ракуљ: У РС највећа провизија за пензије

За дистрибуцију пензија Поште Српске мјесечно узимају 500.000 марака, односно шест милиона на годишњем нивоу. Сусједне земље узимају мањи проценат од пензија, који је исти као и за буџетске кориснике.

Ово је у интервјуу за “Глас Српске” рекао предсједник Удружења пензионера Републике Српске Раде Ракуљ.

* ГЛAС: Исплата пензија је подијелила надлежне институције, односно Фонд ПИО и “Поште Српске”. Изјавили сте да “Поште Српске” провизијом пљачкају пензионере?

РAКУЉ: “Поште Српске” узимају онолико новца колико им се хоће, јер су предузеће. Aли они који су уговарали тај посао требали су водити рачуна о интересима пензионера и зато је дошло до нефер односа. Буџетским корисницима “Поште” узимају 0,7 одсто провизије, а пензионерима 1,4 одсто и то је лоша пословна политика. Разумијемо да је ово тржиште, али не смије неко бити повлашћен, а неко други закинут. На том тржишту су се некоректно понијели “Поште Српске”, Фонд ПИО и надлежно министарство. Сусједне земље узимају мањи проценат од пензија, који је исти као и за буџетске кориснике.

* ГЛAС: Колико се пензионера одлучило за исплату пензија путем банака, а колико путем поште?

РAКУЉ: У РС имамо 205.000 пензионера, а путем пошта у Србији, Хрватској и Федерацији БиХ шаљемо нешто више од 30.000 пензија и тамо је мањи проценат за услуге него код нас. Остали број пензионера подједнако користи услуге пошта и банака. На мјесечном нивоу дајемо за слање пензија око 500.000 марака, односно шест милиона на годишњем нивоу.  Поште треба задржати као сарадника, само ако буду поштене према нама.

* ГЛAС: Да ли је ријешено питање обрачуна пензија с обзиром на то да је било грешака у обрачунима по различитим основицама?

РAКУЉ: То није ријешено и не може бити ријешено, јер то нису ни биле грешке. Грешке су биле у информацијама које су давале власти, јер су говорили да ће борци прве категорије добијати 30 одсто већу пензију, а то није тачно, јер је пензија лимитирана законом, а Фонд ПИО у свој тој збрци није гријешио.

* ГЛAС: Раст цијена, нажалост, не прати раст пензија. Дуже вријеме тражите смањење стопе ПДВ-а иако то није гаранција да ће трговци спустити цијене. На који начин се може зауставити талас поскупљења?

РAКУЉ: Наше тржиште није довољно контролисано и власт је испустила конце из руку. Рецимо, хљеб се не увози, а цијена опет неконтролисано и стихијски расте. Цијена пшенице је пала на свјетском тржишту, а код нас нема смањења цијене хљеба. Исто је и са горивом, чим поскупи у свијету, код нас цијене расту, а када појефтини питање је да ли ће код нас цијене пасти.

Према томе, пензионерима је са примањима које имају тешко живјети у оваквим условима. Ипак, није на нама да држимо предавања министрима, али мислим да се ипак више може повести рачуна када је у питању “дивљање” цијена и контрола тржишта, ако желе да  заштите грађане.

Добровољни фондови

* ГЛAС:Какав је ваш став о увођењу добровољних пензионих фондова?

РAКУЉ: Имамо негативан став према раду радне групе за оснивање добровољних фондова, јер тамо нема пензионера, као да се реформа пензионог система не односи на садашње пензионере. Радни тим се испрепадао шта ће бити када они дођу у пензију, и не желе да у свом трећем добу живе као што живе садашњи пензионери који једва састављају крај с крајем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.