Пси рата не бирају вријеме, ни територију

Ведрана Кулага Симић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Пси рата не бирају вријеме, ни територију

САРАЈЕВО, БЕОГРАД - Из евиденција безбједносних служби видљиво је да појединцима из БиХ и региона нису непозната украјинска ратишта, а стручњаци за "Глас" подвлаче да руски дипломата Сергеј Лавров није случајно поново отворио ову тему, те поручују да је боље спријечити, него лијечити.

У БиХ је, због одласка на страна ратишта, осуђено око 30 особа и то махом јер су били на страни Исламске државе и других формација током сукоба у Сирији. О добровољцима на страним ратиштима одређене информације су наведене у извјештајима Министарства безбједности. Посљедња анализа тог типа, која је лани стигла у парламентарну процедуру на нивоу БиХ, односила се на стање током 2018. и 2019. године, а наведено да се БиХ суочава са боравком држављана у Сирији, Ираку и Украјини, те учешћу у сукобима.

Саговорници "Гласа" истичу да, имајући у виду те податке и изјаву Лаврова да неко плаћенике из БиХ, Албаније и са Косова регрутује за рат у Украјини, јесте сада велика одговорност на службама безбједности на тим подручјима.

Војнополитички аналитичар из Београда Александар Радић наглашава како је јасно да Лавров има информације, али и да постоји жеља да предупреди ангажовање страних добровољаца. Подсјећа да је и 2014. било оних који су се махом борили на страни Домбаса, али и да су земље Балкана измијениле прописе и заузеле ставове да пред законом одговарају они који су врбовали и који су били страни ратници, без обзира гдје.

- Претпоставља се да Лаврова занимају они који би потенцијално могли да се појаве на страни Украјине. С обзиром на то да је обелодањено чак и да секретар руског Савета за националну безбедност Николај Патрушев стиже у Београд, све указује да је стављено на знање са стране Москве, како се очекује да балканске земље зауздају оне који би се могли појавити на страни Украјине. Тако да је ово тренутно само превентивно деловање, јер нема информација ни од једне од силних служби у БиХ и шире да је неко и приведен. Можемо претпоставити да Русија има сазнања о врбовању и да је ово реакција на врбовање. Боље спречити него лечити. Никоме не требају политичке тензије због учешћа појединаца на једној или другој страни - каже Радић. 

Декан бањалучког Факултета за безбједност и заштиту и савјетник предсједнице Српске за безбједност Слободан Жупљанин, наглашава како се очекује да надлежни из земаља које је "прозвао" Лавров изврше детаљне провјере и обавијесте јавност о резултатима.

- Требају нам информације да ли су појединци из БиХ и са Косова, а који су већ били у јединицама ИСИЛ-а поново регрутовали и отишли у Украјину. Ако би се то испоставило као тачно, представљало би велику опасност и по БиХ, јер пси рата не бирају вријеме, мјесто ни територију, а показало се да су били спремни и да учествују у неким терористичким активностима - казао је Жупљанин.

Свима је, додаје, познато да су појединци из БиХ били на украјинском ратишту прије неколико година.

- Ако је неко био једном, велика вјероватноћа је да ће отићи поново. Ријеч је о људима који то раде из идеолошких разлога, али и новчаних награда. На домаћим службама је да изврше детаљне провјере - истакао је Жупљанин, који је поновио раније ставове о томе да је казнена политика у БиХ за оне који одлазе на страна ратишта готово смијешна и да је до процесуирања дошло тек након великог притиска јавности. 

Казне

Недавна анализа изречених казни показала је да су повратници са ратишта просјечно добили по двије године затвора, иако је минимална запријећена казна три године. Таква казнена политика је, према мишљењима струке, за појединце својеврсна стимулација.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.