Први Устав Српске 34 године опстаје - Кичма коју не могу да сломе

БАЊАЛУКА - Устав Републике Српске у континуитету траје дуже од три деценије. Написан прије сукоба, преживио је рат, мировни споразум као и бројне политичке и друге кризе у БиХ те успио да остане темељ Српске и чувар слободе.

• Од Скупштине српског народа до Републике
• Историјске одлуке у пресудним тренуцима
• Правни темељ у вријеме велике кризе
• Амандмани и интервенције – али континуитет траје
• Радна верзија новог текста и најављене измјене

Први Устав усвојен је прије 34 године, 28. фебруара 1992. под именом Устав Српске Републике БиХ. Био је темељ правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета, а написан је након историјске одлуке о оснивању Скупштине српског народа 24. октобра 1991, након што су српски посланици прегласани у скупштини тадашње СР БиХ. 

Скупштина српског народа, као претеча данашње Народне скупштине, је 9. јануара 1992. усвојила Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ, а 28. фебруара Устав. Рад је, како је говорио Момчило Крајишник, први предсједник Скупштине, почео при повратку са конференције у Лисабону, када се видјело да други негирају могућност договора.

Највиши правни акт Српске донесен је тако прије избијања сукоба, односно једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума 1. марта 1992. на којем нису учествовали Срби.

Највећи печат у Уставу Српске оставили су правни експерт Радомир Лукић и покојни академик Гашо Мијановић, а у писању је на почетку учествовало још неколико стручњака. Написан је у рекордном року и у вријеме велике кризе. 

- Најтеже је тих дана било Србима у Хрватској и БиХ. Грчевито смо хтели да останемо са онима који су хтели да сачувају Југославију, али нам то Хрвати, Муслимани, Европа и САД нису дали. У таквом тешком времену, требало се исправно историјски оријентисати, промислити шта су наши историјски и краткорочни интереси те донијети праве одлуке. Једна од њих била је да се иступи из предратне Скупштине БиХ када су Хрвати и муслимани донели два акта који су најавили да ће хтети да се боре суверене и независну БиХ – рекао је Лукић за "Глас“.

Друга велика одлука била је проглашење Републике српског народа БиХ, а трећа усвајање Устава. 

- Све што смо радили, а пре свега кроз ова три корака, било је усмерено на спречавање сукоба, ратног сукоба и грађанског рата у БиХ, а зарад стварања услова да се о будућем изгледу БиХ и њеном унутрашњем уређењу постигне споразум између три народа. Када све то није уродило плодом, одлучили смо да пишемо Устав. Осјећао сам се и узбуђено и на неки начин тешко јер сам слутио да нећемо успети са спречимо рат, да ћемо морати да се бранимо. Али и у тој ситуацију смо покушали да нађемо права решења, праве речи које одражавају усмереност и за мир и да сачувамо историјски идентитет на овим просторима те да нас нико са њих не макне – закључио је Лукић. 

Републички Устав, иако је од 1992. до 2011. године мијењан и допуњаван чак 17 пута, са 122 амандмана, махом интервенцијама странаца, још је на снази.

Од Дејтона до данас

Предсједник Републике Српске Синиша Каран изјавио је за Срну да Српска није настала у Дејтону, већ међународно призната као један од два ентитета који чине БиХ.

- Устав Српске је прилагођен новој уставној архитектури сложене БиХ, али није укинут. Мало који устав на европском простору има такав развојни пут и животни вијек од самосталног уставног акта до темеља међународног мировног споразума - истакао је Каран и додао да Српска данас не захтијева ништа изван Устава БиХ и не тражи више од онога што је потписано 1995. 

- Устав из 1992. поставио је институционалну кичму политичког система и још постоји. Народна скупштина, предсједник Републике, Влада, Уставни суд и друге институције нису привремени органи, већ уставне институције са континуитетом од 9. јануара и 28. фебруара 1992. - нагласио је Каран.

Предсједник СНСД-а Милорад Додик истакао је за Срну да 28. фебруара 1992. године представља један од најважнијих датума у историји Српске, јер је то дан када су српски политичари и народ донијели историјску одлуку да своју политичку вољу преточе у највиши правни акт – Устав Републике Српске.

Институционална кичма Српске

Уставом, у чијем доношењу је учествовао, дефинисан је уставно-правни оквир Српске, установљене њене институције, надлежности, територијална организација и политички поредак.

- Устав је поставио темеље Српске и гарант је њеног постојања као уставне категорије. Нема јаче гаранције опстанка Српске од њених институција и нема слободе без уставне снаге. Прошлост нас обавезује да зарад будућности будемо јединствени у одбрани надлежности, одлучни у заштити Дејтонског споразума и истрајни у јачању Српске као стабилне и функционалне која сама одлучује о свом путу, без страног интервенционизма – рекао је Додик. 

Посланик у Парламентарној скупштини БиХ Милан Петковић изјавио је да је сада дошло вријеме за доношење новог.

Нови текст 

Република Српска је лани припремила радну верзију новог текста устава, а томе је предходило и неколико јавних расправа широм Српске. Предложено је, између осталог, укидање Вијећа народа Српске, потпредсједника, увођење Војске Републике Српске, регулисање питања Брчко дистрикта, те главног града и пријестонице Српске. О том акту, ипак, још није отворена расправа у републичком парламенту. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.