Прве реакције на случај „Трговска гора“: „Хрватска погазила људска права“

НОВИ ГРАД - Хрватска је одлуком да по хитној процедури и кроз лекс специјалис усвоји закон о изградњи центра за збрињавање радиоактивног отпада који искључиво и недвосмислено таргетира локацију Трговска гора, показала да је све давно испланирано.

Изјавио је то први човјек Удружења „Грин тим“ из Новог Града Марио Црнковић који је и члан домаћег Експертског тима за борбу против намјера Хрватске да на Трговској гори, уз границу са БиХ, одлаже радиактивни отпад и истрошено нуклеарно гориво из Нуклеарне електране (НЕ) „Кршко, али и друге опасне отпаде са територије цијеле државе.

- То је јасан политички сигнал да је одлука о локацији донесена унапријед, без стварне намјере да се процес води отворено, инклузивно и у складу са међународним обавезама које уређују прекограничне утицаје на животну средину и здравље људи. Гурати радиоактивни и други опасни отпад на границу није одговорно, није добросусједски и није цивилизацијски. Из тог разлога, заједничка обавеза је да се свим ресурсима, коришћењем законски дозвољених средстава, брани право на живот и здраву животну средину - нагласио је Црнковић.

Из удружења подсјећају да је још од 1997. до 1999. године, од четири могуће локације, политичком одлуком у Сабору одлучено да је гранично подручје са БиХ једина локација за одлагање радиоактивног отпада.

Чак је и сам избор поменуте четири локације, Псуњ, Папук, Мославачка и Трговска гора, било оправдано пропитивати, али је политика рекла своје, како 1999. године, тако и 2025. године.

- Намјерно или случајно, јавност у Хрватској није упозната са чињеницом да је БиХ усвојила готово десет резолуција и декларација на локалним нивоима, управо тамо гдје се налази примарно погођено становништво. Остала је тишина и на чињеницу да су Велика Кладуша, Бихаћ, Босанска Крупа, Кључ, Босански Петровац, Крупа на Уни, Нови Град, Костајница, Приједор, Козарска Дубица и Градишка упућивали дописе Сабору и доносиоцима одлука у Хрватској са молбом да се не иде у реализацију погубне идеје. Занемарене су и иницијативе за заједничка или синхронизована истраживања, као и позиви на институционалну сарадњу. Умјесто дијалога, БиХ су ускраћиване информације од суштинског значаја за разумијевање обима, природе и дугорочних посљедица планираног пројекта – рекао је Црнковић.

Посебно је нагласио да забрињава чињеница да су ставови грађана, који ће бити најизложенији потенцијалним ризицима, занемарени на крајње груб начин.

-  Локално становништво са обје стране Уне није имало стварну могућност да учествује у одлучивању ни буде правовремено и потпуно информисано. Тиме су повријеђена основна начела јавног учешћа, транспарентности и права на здраву животну средину, која нису само политичка или процедурална питања, већ темељна људска права – истакао је.

БиХ, наглашава, није имала економске ни енергетске бенефите од нуклеарне енергије, али се сада доводи у позицију да сноси ризике зарад туђих бенефита.

- Вјерујемо да у Републици Хрватској постоји снага и одговорност да се преиспитају одлуке које се доносе иза затворених врата, под утицајем појединаца вођених уским и личним интересима, а које се потом саборским посланицима и јавности представљају као нужност – навео је Црнковић у изјави која је послата и медијима у Хрватској, уз опаску да су одговорни и добросусједски односи потребни и БиХ и Хрватској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.