Пророк буџет РС оштетио за најмање милион марака

БAЊAЛУКA, ПОРЕЧ - Тада адвокат, а данас нотар из Вишеграда Миломир Пророк 2001. године продао је одмаралиште бањалучког "Инцела" у Поречу за 253.000 њемачких марака Жупи катедрале Пореч и тиме буџет Републике Српске, на чији рачун тај новац никада није уплаћен, оштетио за најмање милион марака, на колико је процијењена вриједност зграде на обали мора.

Продаја Жупи

Пророк је 3. августа 2001. године, дан након што му је "Инцел" запријетио раскидом уговора о посредовању у продаји, већ прениску уговорену цијену одмаралишта у Поречу са 450.000 спустио на 350.000 ДМ у готовини, плус 50.000 ДМ на име аванса на руке.

Миломир Пророк од Жупе катедрале Пореч узео је аванс истога дана, а тражио је да се остатак новца уплати на приватни рачун његовог пријатеља Aнте Туфековића званог Фуби из Домаљевца код Шамца, што је и учињено.

Након што новац никада није уплаћен у буџет РС, а против Пророка у Бањалуци отворена истрага, да би се извукао из проблема он је тужио свог компањона Туфековића суду у Хрватској за наводну превару.

Пророк је Туфековића, директора фирме "Boss 2" из Домаљевца код Шамца са пребивалиштем у Осијеку, оптужио да на рачун Владе РС није уплатио 253.000 КМ, иако га је замолио да буде посредник у продаји "Инцеловог" одмаралишта.

Општински суд у Влапову пресудом од 28. септембра 2009. године ослободио је Туфековића оптужби наводећи, између осталог, да је нелогично то што је Пророк чекао чак три године са подношењем пријаве, када је одмах било јасно да Туфековић није у року од шест мјесеци извршио исплату од продаје одмаралишта у Поречу у корист Владе РС.

Суд је закључио да Пророк и Туфековић ову игру играју заједно и да је све само представа којом је Пророк покушао да се извуче из истраге која је против њега отворена у Бањалуци.

A све је почело тако што је некадашњи директор "Инцела" Ратомир Тадић, упркос упозорењима Правне службе, овластио Миломира Пророка да заступа "Инцел" у преговорима о продаји одмаралишта у Поречу.

Клупко је почело да се одмотава онога тренутка када је суд у Поречу добио више захтјева за укњижбу исте некретнине, јер је Пророк сачинио уговоре са више физичких особа у Хрватској о продаји истог објекта, који је наравно свима и наплатио.

И Жупа католичка подигла је тужбу против "Инцела" пред судом у Пули, јер није могла да укњижи одмаралиште које је купила од Пророка.

Када је Михајло Црнадак у јулу 2001. дошао на функцију директора "Инцела", није знао да је склопљен уговор са Пророком о продаји одмаралишта, али је чим је за то сазнао позвао Пророка и рекао да ће раскинути пуномоћ о продаји. То се показало као лош потез, јер је Пророк одмах сутрадан продао одмаралиште Жупном уреду. Цијену је муњевито спустио за 100.000 ДМ и умјесто за 450.000 анексом уговора 3. августа 2001. године одмаралиште продао за 350.000 ДМ.

Жупник Петар Паховић на руке му је истога дана исплатио 50.000 ДМ аванса, а остатак на приватни рачун његовог пријатеља Туфековића, како је Пророк и тражио.

"Инцел" је већ у новембру 2001. Окружном тужилаштву у Бањалуци поднио кривичну пријаву против Пророка, али ова пријава је већ десет година у фази истраге и Тужилаштво Бањалука до данас није покренуло кривични поступак против Пророка за штету коју је нанио буџету РС и "Инцелу".

- Предмет је у фази истраге и не можемо дати више информација, јер је тужилац који га води на годишњем одмору, рекли су јуче "Гласу Српске" у бањалучком Тужилаштву.

И крим-полиција РС утврдила је да је Пророк одмаралиште "Инцела" продавао више пута и прије него што га је продао Жупи Пореч, па чак и послије тога.

Тако је Миломир Пророк од Иве Шодана из Брела примио 35.000 ДМ на име капаре за исту некретнину.

Пророк је свједочећи у суду потврдио да му је тадашњи директор "Инцела" Тадић дао пуномоћ да прода одмаралиште те фирме у Поречу.

- Дао ми је овлашћење да објекат продам за 200.000 ДМ, а да све изнад тога могу да узмем за себе, као награду за труд и обављени посао - казао је Пророк.

Признао је да је цијену спустио за 100.000 ДМ дан након што је чуо да ће му нови директор "Инцела" Црнадак отказати пуномоћ, те да му је жупник Паховић исплатио на руке 50.000 ДМ аванса.

Пророк је рекао да је на рачун Aнте Туфековића са којим је "био у добрим односима" Жупа уплатила 927.692,27 куна, што је била противвриједност за 253.000 ДМ.

- Разлику од 100.000 ДМ оставио сам себи - признао је он и додао је да је Туфековић 253.000 ДМ у року од шест мјесеци требало да уплати на жиро рачун Владе РС у конвертибилним маркама, али да он то није учинио.

Пресуда у Хрватској

У току процеса утврђено је да је Пророк од жупника Паховића на руке приликом потписа првог уговора добио 50.000 ДМ, приликом потписа анекса још 50.000 ДМ, а послије уплате на Туфековићев рачун 53.000 ДМ.

- Ја јесам од тог посла узео за себе 153.000 ДМ, јер ми тај износ припада и тако је договорено. Тачно је и да сам добио одређен износ од Иве Шодана за исти објекат, али сам му паре вратио, јер он није купио одмаралиште - рекао је Пророк.

Туфековић је међутим на суђењу рекао да је сав новац сукцесивно исплатио Пророку, а да је њему остало свега десет одсто, како су се и договорили.

Рекао је да је са Пророком отпутовао у Пореч, јер га је он замолио и испричао како је дошло до уплате новца на његов рачун.

- Остао сам у једном кафићу, а Пророк је отишао, рекавши да има свог посла. Позвао ме касније на мобилни телефон, тражио број мог рачуна и ја сам му дао. Када се вратио испричао је да је нека бискупија купила неки објекат на мору и да је то новац који ће лећи на мој рачун - навео је Туфековић.

Испричао је да му Пророк није рекао чији је то новац, па је зато помислио да се ради о Пророковом новцу, јер је од раније знао да се он бави купопродајом некретнина и да је по занимању адвокат.

- Након што је трансакција обављена Пророк ми је рекао да је на мој рачун бискупија уплатила 1.000.000 куна. Тражио је да му исплаћујем одређене износе, што сам и чинио, јер сам мислио да је новац Пророков. Тек када је послије осам мјесеци од трансакције тражио да потпишемо споразум, сазнао сам да је то новац од "Инцела" Бањалука, али остало је веома мало пара од те трансакције. Колико се сјећам, остало је око десет одсто, колико ми је Пророк и обећао као провизију - казао је Туфековић.

Истакао је да је новац Пророку исплаћивао на његово тражење, сваки пут када му је требао, у различитим временским интервалима и да је до потписивања међусобног споразума већ исплатио сав новац од продаје одмаралишта.

Туфековић је потврдио да му је Пророк слао дописе да новац уплати буџету РС, иако је већ давно новац исплатио њему лично.

- Послије тога смо се чули телефоном и чак и састајали више пута. Рекао ми је да дописе шаље само формално, јер је у међувремену против њега у Бањалуци покренута истрага и да то ради да би са себе скинуо одговорност - навео је Туфековић у исказу пред судом.

У пресуди која је у посједу "Гласа Српске", суд у Валпову је навео да је жупник Паховић на директно питање суда "увијено признао да је некретнину за Жупни уред купио по изнимно повољној цијени, што је више него очигледно".

- Послије увида у фотографију и без стручне процјене вјештака јасно је да некретнина вриједи неколико пута више него што износи продајна цијена, наводи се у пресуди.

Суд је одбацио Пророкову тужбу против Туфековића, јер је оцијенио да њих двојица и даље "играју" у договору и "покривају" један другога.

- Суд налази и сљедећи навод свједока Пророка да је с окривљеним (Туфековићем) закључио писани споразум, како би имао некакво осигурање за случај да се нешто догоди њему или окривљеном, нетачним и лажним. Све то било је срачунато како би Пророк добио на времену, јер је од почетка знао да новац неће уопште бити уплаћен - навео је суд.

Суд је навео да је Пророк знао да ће директор "Инцела" због неисплаћивања новца контактирати само са њим, па је у дописима које је слао Туфековићу имао формално покриће за неисплаћивање.

- Све то било је само формално и без икакве стварне основе, док су новац од исплате по свему судећи окривљени (Туфековић) и свједок Пророк међусобно подијелили, с тим да је Пророку, као идејном зачетнику тог посла, свакако припао лављи дио плијена - наводи се у пресуди коју је донио судија Здравко Мамић.

Суд је утврдио да је Туфековић са рачуна у Партнер банци Осијек четири дана послије уплате, 7. августа 2001. године подигао свих 929.771,50 куна, колико је уплатио Жупни уред у Поречу и замијенио за њемачке марке у износу од 251.800.

Суд је оштећеника "Инцел холдинг" а.д. Бањалука, као правног сљедника "Инцела" Индустрија целулозе Бањалука с имовинско-правним захтјевом против Туфековића упутио у цијелости на парницу.

Током доказног поступка између осталог предочени су и рјешење о давању сагласности на продају некретнине у Поречу Владе Републике Српске од 25. децембра 2000. године, те допис МУП-а РС - Управа крим-полиције РС упућен "Инцел холдингу", као и допис Правобранилаштва Републике Српске од 21. новембра 2006. године упућен "Инцелу" и тужба Министарства финансија против "Инцела" ради исплате 450.000 КМ.

У Правобранилаштву РС рекли су да код њих није заведен овај случај, иако је у спору евидентиран и њихов један допис. Додали су да је одређени купац исплатио одређену суму новца на рачун адвоката који је требало да га пребаци на рачун Министарства финансија, што никада није урађено, те је покренут судски поступак.

- Ми смо ту само ишли са дописима у смислу да подржавамо Министарство финансија РС - рекли су у Правобранилаштву.

Није познато због чега је уговорено да се купопродајна цијена за продају одмаралишта уплати у буџет Републике Српске, осим што је "Инцел" Бањалука тада био у 80- одстотном власништву Републике Српске, али је као засебно правно лице имао властити жиро рачун.

Одмаралишта изван БиХ

Послије спроведене приватизације у Републици Српској током 1998. године сви објекти изван БиХ који су били у власништву предузећа нису ушли у активу тих предузећа, него су остављени изван билансе, да би се њима евентуално касније кроз поступак сукцесије подмиривали дугови и потраживања између новонасталих држава.

Ипак промет тим некретнинама које су изван БиХ могао се обављати уз изричито одобрење Владе Републике Српске, а "Инцел" је добио одобрење да некретнину у Поречу прода, с тим да новац од продаје уплати на рачун буџета РС.

Други купац

Иво Шодан из Брела, који је од Пророка прије Жупног уреда купио одмаралиште "Инцела" у Поречу, рекао је јуче "Гласу Српске" да је преварен у цијелој причи, те да посједује уговор о куповини истог објекта који није реализован.

- На тај објекат се неко други укњижио, тако да сам остао кратких рукава. Ја сам у цијелом предмету преварена странка, јер сам платио нешто што нисам добио. Објекат је два пута продат и та друга страна која га је поред мене купила укњижена је, а ја сам правно преварена особа - рекао је Шодан.

Он није хтио да каже колико је платио одмаралиште, додајући да се све наводи у уговору који посједује.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.