Пропали четверодневни преговори о измјенама Изборног закона БиХ

САРАЈЕВО - Пропао је још једни покушај да се хрватска и бошњачка страна договоре о измјенама Изборног закона БиХ, јавио је Кликс.

Посљедња рунда преговора је одржана данас у згради Делегације Европске уније, а на састанку са директором при Европској служби за спољне послове Ангелином Ајхорст и америчким амбасадором у БиХ Мајклом МАрфијем били су лидери шест странака – ХДЗ-а БиХ, ХДЗ-а 1990, СДА, НиП-а, НЕС-а и СББ-а. Они су и у претходна четири дана одржавали вишесатне састанке на којима су покушали да приближе ставове.

Након неуспјелих преговора из зграде Делегације ЕУ су изашли преговарачи који су поручили да су преговори пропали.

Лидер СДА Бакир Изетбеговић је без изјаве за новинаре напустио састанак.

Предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић рекао је  да нема услова да буду организовани избори и да му је жао због исхода преговора јер је тиме „највише изгубила БиХ“.

Он је појаснио да је јуче пет од шест странака прихватило модел који рјешава све проблеме које су имали, па чак и онај о функционисању ФБиХ, али је онда проблематизовао СДА.

-Већ девет мјесеци покушавамо у различитим приликама разговарати и тражити рјешења око Изборног закона. Једним дијелом смо у томе успјели. Јуче смо имали завршен посао, а онда се проблематизовало с једне стране од СДА на начин да је ишао са додацима онога што смо до сада ставили као стандард - рекао је Човић.

Човић је истакао да је циљ био да се ништа не договори, да остане статус кво, што је СДА радила посљедњих девет мјесеци.

-Доживљавам то као брутални удар на БиХ у смислу актуелне политичке ситуације. Али, ми морамо наставити даље, нема друге - рекао је Човић и поручио да неке ствари које су сложили могу послужити као оквир да се даље договарају.

Он је рекао да се не може рушити БиХ на начин да се кључни обриси Дејтона сруше.

Човић је навео да је цјелокупо рјешење садржавало четири елемента - измјене изборног закона, пресуде Уставног суда, интегритет процеса и функционисање ФБиХ.

Предсједник ХДЗ-а 1990 Илија Цвитановић рекао је да је „прича завршила“ на Дому народа Парламента ФБиХ, наводећи да су бошњачки политички представници имали континуирану тенденцију и циљ да смање његове надлежности и доведу га на ниво Вијећа народа Републике Српске.

-О томе нема простора за разговор. Ово видим као други корак у потпуном деконститутуисању Хрвата. Први је урађен почетком 2000-тих, када су наметнути амандмани на Устав који су ишли само на штету хрватске политичке позиције. Ово би био други корак и трећи би био апсолутно деконститутисање - рекао је Цвитановић.

Он каже да није било простора да се учини корак напријед, иако су политички представцници хрватског народа били спремни да учине уступке.

Предсједник СББ-а Фахрудин Радончић рекао је да ће се посљедице пропалих преговора, вјероватно, осјетити за два, четири или шест мјесеци када се буду одржавали избори.

Радончић је рекао да избори треба да буду одржани, а да ли ће их ХДЗ-а и ХНС-а бојкотовати или опструисати треба питати Човића.

Он је нагласио да не значи да се неко треба бојати рата или било какве војне ескалације, али ће сигурно порасти политичке тензије, које су и сада велике.

-Ово је лош дан за нас у ФБиХ, а велика радост за (лидера СНСД-а) Милорада Додика -рекао је Радончић.

Предсједник Народа и Правде Дино Конаковић појаснио је свој став о смањењу Дома народа Парламента ФБиХ приликом чега је казао да он „није против редуцирања тог дома, већ да га не треба прилагођавати Вијећу народа Републике Српске и да процес треба ићи обрнуто“.

Такођер наглашава да је од почетка то примарни интерес НиП-а да Дом народа не буде други Представнички дом који ће кочити све процесе.

-О томе јавно говорим сваки дан и јежим се од помисли да неко заговара да то сведемо на Вијеће народа Републике Српске које у том случају сви заједно легитимишемо и признајемо као један добар процес - рекао је Конаковић.

Додао је да је то данас тако али да то не значи да се не може тражити промјена начина одлучивања ове институције.

-Док сам жив борићу се да тај лош процес у Српској се поправи, а никако да се овај у Федерацији изједначи - рекао је Конаковић.

Истакао је да ако би већ дошло до изједначавања овлашћења ових институција, да „Вијеће народа треба добити веће овлашћења у складу с овластима Дома народа ФБиХ“.

-Можете ли замислите каква ће бити реакција Додиковог режима кад ми из Федерације предложимо тај модел и потпуно га легитимишемо - рекао је Конаковић.

Ајхорст: Исцрпљене све могућности

Ангелина Ајхорст је нагласила да су исцрпили све могућности да се дође до консензуса-

-Било је тешко задовољити све присутне интересе, рекла бих да ово заиста представља губитак - рекла је Ајхорст након преговора.

Истиче да су разговори били „изузетно интензивни и итекако важни“, а да се једно од најважнијих питања тицало изборног модела два члана Предсједништва БиХ из ФБиХ те да је у том пољу било одређених искорака.

Посебно наглашава да је први пут након 30 година разговарано о механизмима деблокаде у институцијама ФБиХ као што су Влада и Уставни суд.

-Политички субјекти су први пут од Дејтона, и то је историјски моменат, разговарали на питању функционалности ФБиХ и утврђивања механизама деблокаде - навела је она.

Питање око којег се стране нису могле договорити су, према ријечима Ајхорст, надлежности Дома народа ФБиХ. Казала је да су разговарали и о измјени и саставу тог Дома, али да договор није постигнут око редуцирања надлежности.

-Остало је спорно питање надлежности Дома народа. Јасна су неслагања у ставовима између СДА и ХДЗ-а БиХ. То су изузетно комплексна питања, ми немамо сумње да је тешко доћи до компромиса – нагласила је Ајхорст.

С обзиром на оптужбе да је намјерно искључила из преговора грађанске странке, Ајхорст је казала да су све парламентарне странке биле позване, али да су неки донијели одлуку како неће учествовати.

У дијелу преговора који се тичу интегритета изборног процеса, она каже да није било неслагања, али да нема ни воље за доношењем таквих измјена.

-Оно што је урађено је било квалитетно, ми остајемо у ставу да се тај дио треба упутити у парламентарну процедуру - рекла је.

Нагласила је важност приче о измјени Устава БиХ и обавезу БиХ да спроведе одлуке Европског суда за људска права. Кључни акценат је ставила на то да избори морају бити одржани без обзира на непостојање договора око измјена Изборног закона.

Марфи: Блокаде предуго постоје у ФБиХ

Амбасадор САД у БиХ Мајкл Марфи изјавио је након пропалих преговора да блокаде предуго постоје у Федерацији БиХ.

Марфи је рекао да би грађани добили наду за бољу будућност на путу ка ЕУ да су преговори успјели.

-Сви лидери су нам рекли да сматрају да су постигли одређен напредак, да боље разумију ставове - рекао је Марфи и додао да су се међународни посредници надали да ће политички лидери у БиХ искористити прилику „за историјску побједу за своје грађане“.

Марфи је истакао да су постојале компоненте договора који би постигао све циљеве и који би политичким лидерима испоручио све оно што су рекли да им је потребно, али да, нажалост, СДА и ХДЗ то нису могли провести у договор.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.