Проф. др Надежда Басара, једна од најпознатијих онколога и хематолога у свијету, за Глас Српске: Лекару најтеже када зна за лек, а не може да га примени

Љубав према послу за који сам се врло рано одлучила и увек га радила са великим ентузијазмом даје ми снагу у свакодневној борби за животе других који се суочавају са најтежим здравственим проблемима.

Рекла је ово директор Интерне клинике у болници "Малтезер Франзискус" у Фленсбургу, професор др Надежда Басара, која је методом трансплантације матичних ћелија излијечила стотине обољелих од малигних болести. Ријеч је о докторки која је једини признати хематолог и трансплантатор матичних ћелија са Балкана у свијету.

Свјетски признати онколог и прва докторка из југоисточне Европе која није рођена и школована у Њемачкој, а којој је уручена професорска титула на Универзитету у Лајпцигу, др Басара ће у новембру ове године прославити двије деценије рада у Њемачкој. Јавност у Србији и РС о њеним успјесима чула је након што је излијечила власника Телевизије "Пинк" Жељка Митровића и познатог српског водитеља Дејана Пантелића.

- Трудим се да сваком пацијенту предложим најбољу терапију, да оно што сазнам на конгресима применим код пацијената, а рад у Немачкој ми то и омогућава. За лекара који је положио Хипократову заклетву најстрашније што може да му се деси је да зна да лека у Европи има, а не може да га примени. Ја са тим сазнањем нисам могла да живим и зато сам 1997. године прихватила позив из Немачке, где не постоји лек који не могу да применим - рекла је Басара.

* ГЛАС: Колико се лијечење матичним ћелијама обољелих од карцинома показало успјешним?

БАСАРА: Лечење матичним ћелијама из коштане сржи и периферне крви методом алогене трансплантације тих ћелија је једина могућност да се излече малигне болести као што су леукемије, лимфоми, мијелодисплазије, мијелофиброзе. То је метода која се у Немачкој примењује више од 40 година, последњих година у око 50 центара, укључујући и наш центар у Фленсбургу.

* ГЛАС: Колики је проценат успјешно излијечених пацијената овом методом у болници у којој радите?

БАСАРА: Пацијенти се статистички прате две године после трансплантације, за то време су обавезни да долазе на контроле. У последњих пет година је остварена успешност трансплантирања у 87 одсто случајева, што значи да ти пацијенти са највишом могућом вероватноћом могу да очекују пет година после трансплантације да се каже да су 100 одсто излечени.

* ГЛАС: Ове године урадићете 2.000. трансплантацију матичним ћелијама, реците нам нешто више о томе?

БАСАРА: Прву трансплантацију урадила сам у Идар-Оберштајну прије 20 година, а прва два пацијента из Немачке позвала сам у јануару ове године на прославу петогодишњице центра у Фленсбургу. После Идар-Оберштајна водила сам трансплантациони центар на Универзитетској клиници у Лајпцигу, где смо трансплантирали преко 200 пацијената годишње. У болници у Фленсбургу имала сам паузу од годину док нисам обезбедила средства за изградњу центра са пет трансплантационих соба и могућношћу 60 трансплантација годишње. За само четири месеца центар је саграђен и акредитован, протоколи лечења, персонал и логистика обучени и квалификовани. Поносна сам на моју 2.000. трансплантацију, која је планирана у новембру ове године, јер само ја знам колико сам уложила себе, много пута на рачун породице, да бих у што већем броју спасила људске животе.

* ГЛАС: Има ли међу пацијентима које сте лијечили и оних из Републике Српске?

БАСАРА: Има, али мало у односу на болеснике из Србије, Македоније и Црне Горе, које сам у великом проценту излечила.

* ГЛАС: Колико је брза и адекватна дијагноза важна за успјешно лијечење?

БАСАРА: Изузетно је важна, јер само ако је дијагноза сигурна, можете да лечите пацијента адекватно. Молекуларна дијагностика, без које савремена дијагностика не може ни да се замисли, у Немачкој је толико развијена да се пацијентима са готово свим карциномима нуди друго мишљење на основу молекуларне дијагностике и такозване циљане терапије која се код болесника може применити.

* ГЛАС: Колико су болнице у РС и Србији по методама и техници лијечења далеко од онога што радите у Њемачкој?

БАСАРА: За РС немам податке, индиректно могу да закључим, с обзиром на то да пацијенте шаљу у Београд на даљу дијагностику и лечење, да су методе брзе и прецизне молекуларне дијагностике још у повоју. У Србији су такође ове методе недовољно развијене, тако да често долази до ревизије дијагнозе која је у Србији постављена, а самим тим и предложене терапије.

* ГЛАС: Да ли је могуће спријечити настанак малигних болести и како?

БАСАРА: Јесте, и најбољи пример је карцином плућа, који у 95 одсто случајева настаје због пушења. Такође, рак грлића материце се спречава редовним контролама и вакцинацијом код девојчица пред пубертет. Рак јетре се спречава вакцинацијама против вирусног хепатитиса, као и одвикавањем од претераног уношења алкохола. Редовним контролама дојки се на време може видети рани стадијум рака дојке, који се успешно лечи. Мислим да ће за неколико деценија бити научно доказано због чега настају карциноми и да ће моћи да се спрече.

* ГЛАС: Да ли вјерујете да ниједна болест није само физичка, односно да психа увелико утиче на развој обољења?

БАСАРА: Да, наравно да и психа утиче на развој обољења, укључујући и малигне болести, које се најчешће појављују са старењем. То је и научно доказано. За свој петнаестогодишњи рад на тему ефекта стреса на старење је америчка научница Елизабет Блекбурн добила Нобелову награду. У истраживањима јој је помогла психолог др Елиса Епел, која је показала како стрес, преко скраћивања теломера, који се налазе на крајевима хромозома, доводи до болести. Препоручујем читаоцима "Гласа Српске" да прочитају књигу ове научнице "The Telomere Effect", која једноставним језиком, обичним људима открива тајну како дуго живети и остати фит у старости. Књига је недавно објављена и не знам да ли је преведена на српски језик.

Здрав живот

* ГЛАС: Шта је према Вашем мишљењу "рецепт" за здрав живот?

БАСАРА: Посао који вас испуњава, дружење са породицом и пријатељима које волите, социјално ангажовање, оптимизам, смех, и наравно здрава храна са пуно поврћа и воћа, риба три пута недељно, црвено месо само једном месечно и спорт који свако према себи треба да дозира. Мој супруг Бранислав и ја, када је лепо време, возимо три до четири пута недељно бицикл, а када је лоше време, идемо на фитнес на Факултет физичког образовања у Фленсбургу, где по упутствима тренера радимо вежбе прилагођене нашим годинама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.