Проблеми у руководству Института за нестале особе БиХ: Колегијум склизнуо у в.д. мандат

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Сва три члана Колегијума директора Института за нестале особе БиХ "прешла" су у статус вршиоца дужности, јер им је половином прошлог мјесеца истекао мандат што би поново могло да произведе проблеме у тој институцији након што су у ред доведени одбори.

Мандат чланова Колегијума директора је ограничен на четири године, а на основу јавног позива 19. септембра 2021. на те позиције именовани су Никола Перишић, Марко Јуришић и Мујо Хаџиомеровић који је преминуо 2023, а на његово мјесто је именована Салиха Ђудерија.

Управни одбор Института, у чијој надлежности је и именовање директора, је 17. септембра донио одлуку о именовању в.д. чланова Колегијума у којем, по том основу, остају Јуришић, Ђудерија и Перишић до окончања конкурсне процедуре која би требало да буде покренута.

Та одлука је објављена и у "Службеном гласнику БиХ", а из ње је видљиво да они остају као вршиоци дужности до окончања поступка именовања нових чланова Колегијума директора.

- Вршиоци дужности чланова Колегијума директора имају сва права, обавезе и одговорности као и именовани чланови Колегијума - пише у одлуци гдје је назначено да ће се директори ротирати на позицији предсједавајућег и то чешће него до сада, односно сваки мјесец поштујући досадашњи редослијед ротације.

Одлуку је потписала предсједавајућа Управног одбора Љиљана Богдановић, а Перишић је за "Глас" потврдио да су те информације добили из тог Одбора.

Тврди да за сада није размишљао о томе да ли ће поново конкурисати те да ће о томе када буде објављен конкурс.

- Не бих знао одговорити на питање колико ћемо дуго бити у в.д. мандату. То је ствар суоснивача, односно Савјета министара и Међународне комисије. Не знам ни да ли је разговарано о томе – изјавио је Перишић за "Глас".

Република Српска, односно представници породица несталих и институција годинама упућују озбиљне критике на рачун тог Института, не штедећи ни оне који у ту институцију долазе као кадрови из реда српског народа. Упозоравају да је процес тражења несталих Срба у застоју након формирања Института 2008. те да би тражење несталих до сада било готово завршено да је процес остао у надлежности ентитетских комисија.

Српска потражује 1.616 несталих бораца и цивила, док су у три спомен-костурнице посмртни остаци око 600 ексхумираних неидентификованих лица. У Институт мало ко вјерује.

- Та институција само ради на штету српског народа и српских жртава као и Суд и Тужилаштво БиХ. Вјерујем да ће и овај пут сарајевска чаршија учинити све да у руководство стави некога ко ће радити као и претходници, можда и горе - рекао је за "Глас" предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић.

Институт је, с друге стране, донедавно имао великих проблема у самом врху.

Горан Тимотија, Игор Беванда и Абдулах Ђуловић именовани су у Надзорни одбор Институт за нестала лица БиХ половином године, а тим потезом је та институција након чак 15 година добила чланове који ће надзирати њен рад.

Према одредбама Споразума Савјета министара и Међународне комисије за нестала лица, орган управљања, руковођења и надзора у Институту је, уз Надзорни одбор и Колегијум директора и Управни одбор. И тај дио менаџмента је годинама имао статус привременог, што је многима било спорно, па и ревизорима с правне стране. Нови чланови су именовани у мају 2024.

ЗАДАЦИ

Колегијум директора руководи Институтом. Чине га три члана које именује и разрјешава Управни одбор на основу конкурса и стручних квалификација те релевантног радног искуства. Мандат чланова је четири године, а на позицији предсједавајућег Колегијума ротирају се сваких осам мјесеци док, с друге стране, одлуке доносе консензусом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.