Пркачин и Похара одговорни за злочин

БAЊA ЛУКA - За убиство 59 Рома у мају 1992. године у Сијековцу код Брода, међу којима и 22 дјеце, чијим органима је трговано, најодговорнији су тадашњи командант ХВО Aнте Пркачин и командант Aрмије РБиХ Aрмин Похара, тврди извор "Гласа Српске" који је у то вријеме био командант једне од јединица у саставу ХВО.

Овај извор, који је инсистирао на анонимности, тврди да су Пркачин и Похара одговорни и за истовремени нестанак још три аутобуса пуна Рома на територији општине Брод. Истрага о томе до данас није покренута.

 Шеф тима за истраживање ратних злочина РС Симо Тушевљак изјавио је да је за овај злочин осумњичено пет особа.

- Од марта до октобра 1992. године ХВО је држао цијели овај простор, све до Подновља према Модричи, под командном палицом министра одбране Хрватске Гојка Шушка. Иван Брижић био је предсједник Кризног штаба у Броду, Похара му је био први извршилац, али су сва наређења долазила из Славонског Брода - тврди извор "Гласа Српске" и додаје да је спреман да исказ потврди пред правосудним органима БиХ.

Као могуће извршиоце злочина помиње Aднана Рамадановића, првог командира војне полиције у Сијековцу почетком марта 1992. године, те првог командира војне полиције у Босанском Броду Јосипа Билића. Ту је, тврди, био и Блажен Кљајић.

- Једном групом "хосоваца" командовао је Обрадовић, а командант друге групе до 22 "хосовца", такозваних  "ханџарлија", био је Екрем Мендела из средње Босне. Они су дошли у Сијековац из Хрватске и смјестили се у контејнере недалеко до моје куће, тврди извор "Гласа".

Наводи и да постоји документација, са именима, из које се види да су припадници такозваног "сијековачког батаљона", у коме је било доста Бошњака, примали плату из Хрватске.

- Они су држали Сијековац, заједно са такозваним "интервентним водом" Нијаза Чаушевића из Сијековца, званог Медо. Обрадовић и Чаушевић су овдје харали са својим групама - тврди он.

Чаушевић, који је био припадник специјалне јединице Војске Републике Хрватске, међутим, негира да је учествовао у злочинима.

- У мају су у Брод стигла четири аутобуса са цивилима из Сребренице, Жепе и Скелана с намјером да пређу у Хрватску и наставе пут према Европи. Хрватске власти нису то дозволиле, па сам аутобусе усмјерио према Босанском Дубочцу, гдје је постојала скела која је превозила путнике и возила -  наводи Чаушевић.

Он тврди да су у том правцу отишла три аутобуса, док је четврти прешао мост између два Брода гдје му се губи сваки траг. Понавља да он није наредио ликвидације путника.

- Наредбу о ликвидацији издали су неки генерали Хрватске војске. Знам и да су људи из два аутобуса сахрањени у масовној гробници која се налази на католичком гробљу "Бањице" у Босанском Дубочцу. Масовне гробнице су копали логораши из логора у Броду, а након тога су и они поубијани  - каже Чаушевић.                                                                                

Истрага још није покренута

Истрага о убиству 59 Рома у мају 1992. године у Сијековцу код Брода, међу којима и 22 дјеце, чијим органима је трговано,  до данас није покренут у Суду БиХ.

Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић каже да је за овај предмет задужено Тужилаштво Зеничко-добојског кантона. Главни кантонални тужилац Муриз Хаџиселимовић јуче није био у згради Зе-до Тужилаштва па нисмо успјели да га питамо да ли је истрага отворена.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.