Привилеговано партнерство региону умјесто чланства ЕУ

Брисел, Бањалука - У институцијама ЕУ и најважнијим земљама чланицама посљедњих неколико мјесеци учестало се размишља о томе да се будућим кандидатима и потенцијалним кандидатима, умјесто чланства, понуди посебно привилеговано партнерство са ЕУ, сазнају “Независне”

Како нам је речено од стране више саговорника, коначна одлука неће бити донесена, барем до успостављања нове Европске комисије за двије године, када тренутној истекне мандат, али већ су у току планови да се земљама западног Балкана у значајнијој мјери отворе европски фондови, који би поспјешивали међусобно повезивање, како са земљама чланицама, тако и међусобно.

Да је такав сценарио могућ, свједоче и иницијативе које је ЕУ покренула према региону западног Балкана, попут нове Стратегије Европске комисије, Берлинског процеса, Јадранско-јонске иницијативе, Дунавске иницијативе, Иницијативе Вишеградске групе према западном Балкану, као и неколико билатералних иницијатива покренутих од стране превасходно земаља ЕУ које граниче са западним Балканом.

Објашњено нам је да управо земље које су близу западног Балкана, попут Италије, Аустрије, Словеније и Мађарске, свака из својих разлога, желе што прије примање западног Балкана у ЕУ, а да су земље даље од нашег региона нешто суздржаније, јер не осјећају у тој мјери ризике и опасности од нестабилног западног Балкана, попут избјеглица, организованог криминала и насилног екстремизма.

Један од саговорника објаснио нам је да би, уколико до таквог сценарија дође, то могла бити добра вијест за наш регион, јер би ЕУ била спремна да “одријеши кесу” и пружи издашну и финансијску и техничку помоћ усмјерену ка изградњи инфраструктуре, демократских капацитета, јачању слободе медија и владавине права.

“ЕУ је забринута због јачања руског, турског и других страних утицаја на ваш регион, а истовремено је свјесна да унутар Уније засад не постоји политичка воља да се пријем убрза. Издашне регионалне иницијативе од стране ЕУ и појединих чланица, уз приступ европским фондовима, могле би бити 'златна средина' која би све задовољила – ЕУ јер ће привући регион себи, а западни Балкан јер ће добити средства која би иначе била теже доступна”, рекао нам је извор.

Као што смо недавно писали након Форума ЕУ стратегије за земље јадранско-јонског региона на Сицилији, већ наредне године у прољеће ће се видјети хоће ли бити понуда за пројекте који су одраније били спомињани у јадранско-јонском региону, а који ће бити индикатор да ће бити значајних инвестиција.

Душан Јањић, познати београдски аналитичар, вјерује да је ова идеја веома реална и додаје да је такве идеје заговарао и Зигмар Габриел, бивши вицеканцелар Њемачке и бивши министар иностраних послова те земље.

Јањић је мишљења да је веома извјесно да се настави економска интеграција ЕУ, али да се политичка интеграција сведе на неколико различитих нивоа или подгрупа. Наше земље би, како истиче, биле у балканској подгрупи, и она би обухватала БиХ, Црну Гору, Албанију, Србију и Косово, Македонију, Хрватску, Грчку, Румунију и Бугарску. Можда би ту још евентуално могла у обзир доћи и Турска.

“Такође, треба имати у виду да ове земље нису спремне. Можда би ту евентуално Црна Гора могла да уђе до 2025. године, али осталим земљама би требало много више времена. Србија по садашњем стању ствари, не може да рачуна на улазак ни за 15 година”, закључио је Јањић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.