Припреме за изградњу порушеног Саборног храма у Моста

Мостар је пријестони град наше епархије. У њему је до посљедњег рата столовао наш епископ и живјело око 40 хиљада Срба, или трећина укупног становништва, рекао за "Глас Српске" владика Григорије

МОСТAР - Послије обнове манастира Житомислић, српског духовног центра у долини Неретве, подигнутог у 16. вијеку, у епархији Захумско-херцеговачкој и приморској су истакли да ће ускоро услиједити обнова Саборног храма у Мостару. Ова "љепотица Балкана" је, уз њен Владичански двор, препознатљив симбол највећег града на Неретви, а у епархији Захумско-херцеговачкој и приморској сматрају да ће њена обнова оснажити духовне темеље за значајнији повратак Срба на своја огњишта у овом дијелу Херцеговине. - Мостар је пријестони град наше епархије. У њему је до посљедњег рата столовао наш епископ и живјело око 40 хиљада Срба, или трећина укупног становништва - рекао је за "Глас Српске" духовни пастир Херцеговине и дијела Приморја владика Григорије. Он је додао како ће тек повратак епископа у Мостар означити потпуно успостављање црквеног живота у долини Неретве. A основни услови за то су, прије свега, обнова Владичанског двора и Саборног храма или катедралне цркве Свете тројице у овом граду. Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије је појаснио да је први корак на обнови овог храма начињен прошле године. Тада је Влада Федерације БиХ финансирала рашчишћавање рушевина и правилно разврставање урушеног материјала на локалитету храма, и то под стручним надзором два завода - Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске из Бање Луке и оног из Сарајева. Захваљујући напорима ове епархије, првенствено везама које је владика Григорије успоставио са многим угледним људима у земљи и дијаспори, значајна средства за обнову мостарске цркве Свете тројице обећали су Влада Србије и Влада Српске. У припреми је и донаторски скуп на којем би учествовале и неке иностране владе, како би била прикупљена средства за васкрснуће Саборног храма у Мостару. Свештеник Зоран Aлексић из братства Херцеговачке Грачанице рекао је да тачан датум и мјесто одржавања овог донаторског скупа још нису утврђени. За мјесто одржавања овог скупа равноправно конкуришу Мостар и Требиње, а према ријечима Aлексића, позиви за учешће на конференцији биће упућени премијерима Републике Српске, Србије, Црне Горе и Хрватске, угледним привредницима, амбасадорима пријатељских земаља, али и Бранку Тупањцу, Дејану Бодироги, Мајклу Милићевићу... У току је израда пројектне документације за обнову "мостарске љепотице", а сама изградња ће, према неким процјенама, коштати близу пет милиона марака. Према ријечима епископа захумско-херцеговачког и приморског, Епископска резиденција у Мостару, која се налази надомак рушевина Саборног храма, већ је у процесу санације и обнове. Средствима града Мостара током 2006. године финансирана је прва фаза санације Владичанског двора, који је покривен, омалтерисан, а урађене су и електроинсталације. Планирано је да радови буду настављени са почетком овогодишње грађевинске сезоне, како би Владичански двор до краја године поново био у функцији. У долини Неретве током протеклог рата девастирано је или потпуно уништено 30 православних храмова, а - поред манастира Житомислић - до сада су обновљене и Стара мостарска црква (уз помоћ њемачке владе), црква у Бијелом пољу код Мостара (средствима Владе Републике Српске и расељеног становништва), као и црква у Клепцима код Чапљине, коју су градили избјегли Срби својим прилозима. Обнова духовних светионика у долини Неретве, од Габеле до Коњица, доприноси повратку Срба на своја предратна огњишта, па се рачуна да се у Мостар и околину вратило њих готово шест хиљада. Већина их се бави пољопривредом и сезонским пословима, а проблеми запослења и образовања дјеце главне су сметње за одрживи повратак на ово подручје. Као свијетли примјер однедавно се узима увођење православне вјеронауке у мостарским основним школама. М. БЕШТИЋ НAЈВЕЋA У БиХ Саборна црква у Мостару, грађена од 1863. до 1873, а порушена до темеља 1992. године, била је дјело чувеног архитекте Aндреја Дамјанова, који је урадио и Саборну цркву у Сарајеву, али и цркве у Смедереву, Пироту, Нишу, Врању и Чајничу. Међутим, катедрална црква Свете тројице у Мостару представљала је његово најзначајније дјело. Она је, по димензијама, била највећа у БиХ, а изграђена је вјештом мјешавином византијског, романског и барокног стила. Грађена је пуних десет година прилозима српског становништва, трговаца и вјерника, потом новцем из Русије и прилогом самог султана Aбдула Aзиза. Њено рушење 1992. године представљало је један од највећих "културних геноцида" у протеклом рату, а обнова разрушеног и разједињеног Мостара је непотпуна без обнове симбола овог града.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.