Прилика западу да сачува образ

ЊУЈОРК - Приједлог резолуције коју су Русија и Кина упутиле Савјету безбједности Уједињених нација, а у којој се тражи укидање бонских овлаштења високог представника, показује да је једностраним и наметнутим рјешењима дошао крај и да ће се о будућности институције ОХР-а морати постићи компромисно рјешење.

Овако су саговорници “Гласа Српске” коментарисали приједлог Русије и Кине у УН, истичући да је посебно значајна чињеница да се Русији придружила Кина, јер сада двије јаке дипломатије заступају ставове Републике Српске о питању даље будућности високог представника.

Наиме, у приједлогу резолуције у коју је “Глас Српске” имао увид, у првој тачки “поздравља се и даје се сагласност на одлуку Управног одбора Савјета за имплементацију мира (ПИК) којом је Кристијан Шмит именован за насљедника Валентина Инцка”. Међутим, у другој тачки постављен је услов.

- Савјет безбједности одлучује да овлашћења високог представника описана у закључку Конференције за мир у Бону 1997. године више нису потребна, с обзиром на напредак који су постигле стране у БиХ - наводи се у приједлогу резолуције која је упућена 10. јула. 

У трећој тачки предложено је да се подржи именовање високог представника “како је предвиђено Анексом 10. Дејтонског мировног споразума до 31. јула 2022. године уз накнадно затварање Канцеларије високог представника”.

Савјетница за спољне послове предсједавајућег и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика Ана Тришић Бабић за “Глас Српске” каже да је посебно значајно што се у ово питање активно укључила и Кина, јер се то може тумачити као индикатор да би компромисно рјешење могло бити постигнуто.

- На нашој страни више немамо само Русију, него и Кину, која представља озбиљну дипломатију која се ријетко укључује овако директно у неко питање. Узимајући у обзир став држава Запада с једне и став Русије и Кине с друге стране, неминовно је да буде постигнуто неко рјешење које је прихватљиво за све стране - истакла је Тришић Бабић.

Професор међународних односа на Факултету политичких наука у Бањалуци Жељко Будимир сматра да је за Српску важно да двије силе заступају компатибилан став са Републиком Српском.

- Јако је важно да се на свјетској арени чује другачији поглед о питању политичког система у БиХ, протектората у виду високог представника, а не само онај став који је профилисао Запад. Зато је приједлог резолуције значајан у контексту да се покаже да то што је поставио Запад није функционисало - казао је Будимир.

Бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић у изјави за Срну рекао је да је приједлог резолуције “здрав, логичан компромис који би требало да одговара свима, а прије свега стабилизацији прилика у БиХ”.

- Пошто је у питању СБ УН, где се стални чланови деле о питању даљег опстанка високог представника, могуће је и да ће Запад да нађе неки интерес у томе да сачува свој образ тиме што би нови представник био још годину дана, али не би имао овлашћења да мења ствари на терену, што су чинили претходни - каже Јовановић.

Рјешење

Амбасадори земаља чланица ПИК-а 27. маја именовали су њемачког дипломату Кристијана Шмита за новог високог представника, уз противљење Русије, а овај став је потврђен и на сједници СБ УН.

Ипак, након те сједнице није издато никакво саопштење, нити одлука, па се очекује да се о овом питању разговара и у наредних 15 дана како би се постигло рјешење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.