Превaзилaжење кризе у високом обрaзовaњу

Крајње вријеме да се професорима, асистентима и доцентима одреде достојне плате и забрани ангажман на приватним факултетима, истакао Петар Кунић

РAЗЛИКЕ у професорским примањима на универзитетима у Републици Српској иду из крајности у крајност. Указујући на ову чињеницу, професор Правног факултета у Бањој Луци Петар Кунић истакао је да професори који раде пуно радно вријеме на својим матичним факултетима имају плату око 700 марака. С друге стране, њихове мање савјесне колеге, који су ангажовани и на низ приватних факултета у различитим градовима, зараде и до неколико хиљада марака. Овакву ситуацију, Кунић сматра да хитно треба ријешити дефинисањем професорских норми и Законом о финансирању високог образовања. - На сцени је манипулација у одређивању личних доходака професора. Онај ко ради савјесно, једва преживљава док другима управо таква ситуација и одговара. Крајње је вријеме да се професорима, асистентима и доцентима одреде достојне плате и да се забрани ангажман на приватним факултетима - истакао је Кунић. Када је ријеч о финансирању научноистраживачке области високог образовања, проректор на бањолучком Универзитету за научноистраживачки рад, Гордана Ђурић истакла је да високо образовање финансирају два министарства, просвјете и културе и науке и технологије. Из Министарства просвјете и културе финансирају се плате запослених у високом образовању без материјалних трошкова, док се из Министарства науке и технологије издваја новац за научноистраживачки рад. Закон о финансирању високог образовања треба да ријеши дугогодишњи проблем материјалних трошкова универзитета, односно њиховог суфинансирања. - Када се говори о магистарским и докторским студијима, новац се издваја из Министарства науке и технологије. Међутим, та средства су недовољна, јер се код нас не финансира класични докторски студиј, јер га ни немамо. Новац се издваја само за израду докторских теза. Трошкови стицања доктората и експерименталног рада су велики и то је највећи проблем за људе који се њима баве - истакла је Ђурићева. Због тога, Ђурићева је предложила да се Законом о финансирању високог образовања предвиди посебно финансирање магистарских и докторских студија. - Други циклус високог образовања, односно мастер студиј постаје већ готово уобичајен. Због тога морамо да посветимо више пажње финансирању другог и трећег циклуса студија и да уведемо докторске студије - истакла је Ђурићева. Професор Петар Кунић указао је на погубне податке да на универзитетима у Републици Српској раде професори, у неким случајевима и декани, са сумњивим дипломама и докторатима. - Познато је да су спорни докторати и дипломе муњевитом брзином „урађени“ на Новосадском универзитету или приватним факултетима. Људи са таквим квалификацијама раде као професори на нашим универзитетима. Министарство просвјете и културе у том погледу још ништа није предузело. Почеле су активности на утврђивању законитости у раду факултета, међутим, ове дипломе и докторати треба хитно да се провјере - нагласио је Кунић. Министар Aнтон Касиповић најавио је да ће се инспекција позабавити сумњивим дипломама код професора, јер сви на универзитету морају да се легитимишу. Према предложеном моделу са бањолучког Универзитета, професорима са пуном нормом и четрдесеточасовном радном седмицом плате треба да су у рангу министарских, а лични дохоци асистентског кадра најмање хиљаду марака. Крајњу ријеч о овом питању даће Закон о платама буџетских корисника, којег припрема Министарство финансија Републике Српске. Ж. БAШИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.