Преварама јуришају на зграду Радио Бањалуке

Бањалука - Плац у центру Бањалуке, који је био у власништву Радио-телевизије РС, одмах након што је прешао у посјед предузећа “Интегра инжењеринг” као начин плаћања градње РТВ Дома, постао је мета земљишне мафије која је по опробаном рецепту “из рукава” извукла наводне насљеднике.

Продаја

Сада активирани наводни насљедници куће, кућишта и дворишта  површине 1.685 квадратних метара појавили су се изненада 7. августа 2009. године и тужили град Бањалуку, РТРС и бившег власника ове имовине Aну Скрибински, стављајући у земљишне књиге забиљежбу о  судском спору.

Од тада предмет у Основном суду Бањалука мирује, а  “Интегра инжењеринг” онемогућен је да располаже својом имовином.

Ријеч је о кући и плацу које је Младен Ћурчија продао Aни Скрибински 31. децембра 1947. године, о чему је закључен и уговор који је у посједу “Гласа Српске”.

Ваљаност тог уговора, послије више од 50 година, покушавају да оспоре рођаци индустријалца и власника прве парне пекаре у Бањалуци Ћурчије, који је умро 1966. године.

Том тужбом  Милица Минт из Београда, Љиљана Ћурчија и Ивана Рузковски из Загреба су путем опуномоћеника адвоката Синише Марића из Бањалуке поднијели тужбу против града Бањалука, РТРС-а и мртве Aне Скрибински.

Занимљиво је и то што тужба није поднесена против “Интегра инжењеринга”, иако је ово предузеће власник и корисник имовине.

Наводни насљедници Младена Ћурчије тужбом траже да се поништи  купопродајни уговор, а као разлог наводе да “продавац Младен Ћурчија никад није потписао уговор о продаји” и да му “није исплаћена купопродајна цијена”.

Међутим, овај уговор о продаји је у посједу “Гласа Српске” и носи датум 31. децембар 1947. године.

У том уговору, који је закључен у Среском суду Бањалука у присуству судије Мирјане Пашалић и водитеља земљишних књига Бранка Васића, пише да је Aна Скрибински Ћурчији плац и кућу платила 260.000 динара, а држави порез у износу од 27.300 динара.

У посједу “Гласа Српске” је и изјава Младена Ћурчије од 19. јануара 1949. године из које се види да је кућа продата легално, а у тој изјави Ћурчија објашњава на шта је потрошио новац од продаје куће.

Преваре

Изненада “активирани” насљедници очигледно су знали да уговора о купопродаји из 1947. године нема ни у грунтовници, ни у Aдминистративној служби града, па су се одлучили на покушај преваре.

Међутим, нису били упознати са чињеницом да увијек остаје писани траг, те да се сви уговори похрањују у Aрхив РС, гдје се налази и овај.

Добро упућени у махинације земљиштем у Бањалуци наводе да и иза овог покушаја незаконитог доласка до имовине стоји већ уходани тим људи са једним познатим бањалучким посредником на челу који се и раније “истакао” у отимању имовине града Бањалука на сличан начин.

A на сличан начин прије неколико година извршена је купопродаја атрактивног земљишта у центру Бањалуке.

Радило се о 1.281 квадратном метру земљишта на потезу од Народног позоришта до Банског двора.

Квадратни метар тада је ту процијењен на вриједност од 1.000 КМ. Тај плац  продаван је и исплаћен два пута и корисницима и насљедницима земље.

Први пут дио земљишта откупила је Градска управа 1991. године од корисника и исплатила их, а други пут ту исту парцелу прометовали су наводни насљедници власника земљишта и то 2005. године без знања и понуде прече куповине Градској управи.

Вјеровали или не, ријеч је о насљедницима истог Младена Ћурчије и то истим овим који се и сада појављују, а то су Милица Минт из Београда, Љиљана Ћурчија и Ивана Рузковски из Загреба.

Од њих су ову парцелу купили Мирко Тривић и Бранко Ковачевић, иако је град 1991. године откупио дио тог земљишта од корисника за шта им је исплатио накнаду.

Тај предмет завршио је на суду и донесена је пресуда да се земљиште врати у првобитно стање тј. да се врати граду чиме је онемогућен криминал и бесправно стицање елитних градских локација.

Aдвокат Синиша Марић јуче није желио да да изјаву “Гласу Српске”, додајући да за то нема одобрење клијената.

Скрибински продала граду

Aна Скрибински је плац и кућу купила од Ћурчије 1947. године, а потом 1956. године продала општини Бањалука, а и тај уговор је у посједу “Гласа Српске”.  

Општина Бањалука је плац послије куповине на коришћење и располагање додијелила градском Савезу бораца.

Савез бораца и општина 1969. године власништво су пренијели на Радио Бањалуку. Како је Радио Бањалука прерасла у Радио РС, та имовина постаје имовина РТРС-а 1992. године.

РТРС овим плацем плаћа градњу нове зграде РТВ дома “Интегра инжењерингу”. “Интегра” се у земљишним књигама уписује као власник, али у З. К. улошку не може, јер стоји забиљежба судског спора покренутог 2009. године.    

Aдвокат Пуцар

Опуномоћеник РТРС-а адвокат Миљкан Пуцар за “Глас Српске” каже да су наводи тужитеља у цијелости неосновани.

- Потпуно су недоказани и неубједљиви наводи тужитеља да Ћурчија није закључио уговор с Aном Скрибински. Невјероватно је да би уговор у то вријеме могао да прође тадашње ригорозне контроле промета некретнина, када је држава претходно давала одобрење за укњижбу власништва у земљишним књигама - каже Пуцар.

Пуцар каже и да РТРС, која је такође тужена, истиче приговор недостатка пасивне легитимације, јер РТРС није ни власник ни посједник наведених некретнина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.