Политика
Фото: Агенције
| Кристијан Шмит
Година коју испраћамо остаће обиљежена правним и политички насиљем у режији страног држављанина на територији БиХ. Дјеловање Кристијана Шмита произвело је озбиљне посљедице којима су се медији највише бавили у протеклих 365 дана.
Остали догађаји, а није да их није било, најчешће су остајали у другом плану.
- Удар на институцију предсједника Српске
Након што је против предсједника Републике Милорада Додика отворен политички процес у Суду БиХ у Сарајеву јер није испоштовао наметнуте одлуке Кристијана Шмита, у другој половини 2025. изречена је и правоснажна пресуда. Апелационо одјељење Суда БиХ потврдило је првостепену пресуду Суда БиХ којом је Додик осуђен на годину затвора и шест година забране обављања функције која се финансира из буџета.
Додик је осуђен јер је, у складу са уставним процедурама, потписао указе о ступању на снагу закона које је претходно усвојила Народна скупштина о необјављивању одлука високог представника и непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, а које је Шмит, којег Република Српска не признаје за високог представника јер није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН, потом својим одлукама поништио.
Ситуација је додатно закомпликована одлуком Централне изборне комисије БиХ, којом је Додику, као посљедица пресуде, одузет мандат предсједника Српске. Упркос настојањима његовог правног тима да пресуду "сруши" и на Уставном суду БиХ то им није пошло за руком, а судије су и потврдиле Шмита као законодавца у БиХ. Покушаја да се Српска заштити било је и у Народној скупштини. Одржаване су посебне и редовне сједнице на којима је напад на позицију предсједника била кључна тема. Усвојена је одлука о расписивања референдума у вези са тим, као и низ других закона и закључака у вези са односом Српске према правосуђу на нивоу БиХ, Шмиту као странцу који се, како је истицано, лажно представља као високи представник у БиХ. Цијелу ову политичку драму је пратило и увођење нових санкција Додику, али су на крају, он као и његови блиски сарадници те званичници Српске, скинути са америчке црне листе, а поједине одлуке Скупштине повучене.
Случајно или не, у 2025. години је отворена и прича о новом уставу Српске, а републички званичници су, користећи позиције и добре односе са Русијом и другим земљама и у Савјету безбједности УН говорили о томе како Шмит, који је наставио са наметањем одлука и у случајевима "Вијадукт" и увођења технологија у изборни процес, крши Дејтон и Устав БиХ.
- Избори в.д. предсједника, нова Влада
У Српској су 23. новембра 2025. одржани пријевремени избори на којима су бирачи у Српској бирали новог предсједника након што је Милорад Додик остао без мандата усљед пресуде, а по основу пратеће одлуке ЦИК-а.
На изборима су, на крају, директно или индиректно, учествовале све кључне партије у Српској. Одлуку о изласку на изборе, у посљедњем часу, саопштио је званично Додиков СНСД, тврдећи да је ријеч о изборима који су наметнути, али и да кандидатуром Синише Карана за предсједника желе да сачувају институцију предсједника Српске од, како кажу, издајничке опозиције која шурује са Шмитом и ЦИК-ом да би дошла на власт.
Опозиција је у трку послала Бранка Бланушу из СДС-а, али ни до краја 2025. бирачима није саопштено ко је нови предсједник. Гласало је тек око 35 одсто уписаних у Централни бирачки списак. ЦИК је продужио рок за објаву резултата, а донесена је и одлука о понављању избора на више од 130 мјеста.
За власт је то доказ да се штимају резултати у корист опозиције, док с друге стране наводе да постоје сви докази да власт стоји иза велике изборне крађе и да је побједник Блануша, а не Каран. У Скупштини је, у међувремену, именована Ана Тришић Бабић за вршиоца дужности предсједника, Српска је добила и нову владу на челу са Савом Минићем, а домаћу сцену је потресао и скандал са Владом Ђајићем у главној улози.
- Европске обавезе
Бриселске обавезе, које су услов за даљи напредак БиХ на европском путу, у доста наврата показале су се као алат за "закључавање" институција, а све је почело у првим данима године, када су задаци са ознаком ЕУ представљени као главни кривац за распад владајуће коалиције окупљене око СНСД-а, ХДЗ-а и бошњачке "тројке". Покушаји странака са бошњачким предзнаком да, уз помоћ СДС-а, ПДП-а и Листе за правду и ред из власти у потпуности истисну СНСД довели су до пропадања сједница Представничког и Дома народа и неслагања у Савјету министара.
- Збогом, Марфи
БиХ је земља у чија се унутрашња питања, осим ОХР-а, директно и отворено мијешају стране дипломате. Један од најочигледнијих примјера је дјеловање америчког амбасадора Мајкла Марфија током дипломатске службе у БиХ. На дан када је отишао из фотеље амбасадора, чуле су се, између осталог, поруке да би и власт на нивоу БиХ могла упловити у мирније воде. Истог дана када је Марфи отишао, лидер ХДЗ-а Драган Човић признао је да су у коалицију са "тројком" ушли јер их је управо Марфи на то натјерао.
- "Олуја", Озрен, Дејтон...
У Српској су 2025. обиљежени бројни историјски догађаји, а посебно су се издвојили акција хрватске војске и полиције "Олуја" у августу 1995, егзодус Срба с Озрена и Возуће у септембру и потпис Дејтонског мировног споразума у новембру исте године. Оно што је заједничко за сва три догађаја јесте да се ове године навршило пуних 30 година откако су уписани у историју. Ипак, правде за страдале и протјеране Србе са вјековних огњишта нема ни данас, а Дејтонски споразум је, највише због демонстрације силе странаца, доведен у фазу пуцања.
- Загреб глув и нијем
Са свих нивоа власти у БиХ Хрватска је упозоравана да радиоактивном отпаду из Нуклеарне електране "Кршко" није мјесто на Трговској гори, која се налази на територији хрватске општине Двор, а тик уз границу са БиХ. На те вапаје, међутим, званични Загреб не само да је остао глув и нијем, него су у тамошњим институцијама, усвајањем одређених закона, учинили да се та локација што више дефинише као крајња адреса за отпад из "Кршка", али и за све друге врсте.
- Кућа страве у Брчком
Надлежно тужилаштво ни након вишемјесечне истраге до краја 2025. није утврдило идентитет шесторо од 31 дјетета пронађеног почетком године без родитељског надзора у кући у насељу Ивице, а институције социјалне заштите брину о свим малишанима. Кућу страве полиција је открила крајем фебруара. Најмлађе дијете имало је свега неколико мјесеци, а најстарије 12 година. Случај је потресао цијели регион. Иако су се у размотавање клупка укључили бројни истражни органи, случај још није расвијетљен до краја.
- ГП Градишка остаје закључан
Нови гранични прелаз између БиХ и Хрватске код Градишке остаје закључан до даље, јер у Управном одбору Управе за индиректно опорезивање, иако је у том моменту био познат и датум свечане церемоније отварања тог прелаза, није било сагласности за усвајање потребних пратећих аката. Тачку на све је ставио експерт Зијад Крњић, именован од стране федералне Владе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
