Преиспитивање међународног пореткa: Суверенитет и еманципација глобалног југа

Нина Сајић, доцент на ФПН у Бањалуци
Преиспитивање међународног пореткa: Суверенитет и еманципација глобалног југа

У посљедној деценији свједоци смо значајног пораста афирмације суверенитета на глобалном нивоу, посебно у земљама глобалног југа. Овај тренд представља непосредну пријетњу западноцентричном међународном поретку који, под плаштом мултилатерализма, у ствари одржава неоколонијалне односе. Земље глобалног југа све јасније и гласније истичу потребу за дубинском трансформацијом међународног система, тражећи праведнији поредак заснован на принципима узајамног поштовања и равноправне сарадње.

Кваме Нкрума (први предсједник независне Гане, 1960-1966), који се сматра првим који је употријебио појам неоколонијализам, истицао је да деколонизација није донијела суштинске промјене у глобалној неједнакости. Бивше колоније нису се ослободиле подређености према метрополама, а ресурси и богатство који су им одузети нису никада враћени. Након стечене независности нове државе и даље су биле под снажним политичким и економским притисцима богатих земаља и бивших колонијалних сила, што показује да крај колонијалне власти није искоријенио дубоке хијерархије које су и даље присутне у свјетском систему.

У децембру 2022. године Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију под називом "Ка новом међународном економском поретку". Резултати гласања, са 123 гласа за, 50 против и једним суздржаним, јасно су показали дубоке подјеле између глобалног сјевера и југа у погледу будућности свјетског система, односно фундаментално различитих визија будућег глобалног поретка, али указали и на растуће незадовољство, посебно у "незападном свијету", према постојећем систему међународних односа. Резолуција је потврдила неопходност за успостављање новог међународног економског поретка заснованог на принципима правичности, суверене једнакости, међузависности, заједничког интереса, сарадње и солидарности међу свим државама. Посебно je наглашeна потреба да се државе суздрже од примјене једностраних економских, финансијских или трговинских мјера које нису у складу са међународним правом и Повељом УН.

Дипломатска борба

Иницијатива за нови међународни економски поредак (НИЕО) први пут је покренута 1974. године и представља дуготрајну дипломатску борбу између глобалног сјевера и југа, која траје већ пет деценија. Главни принципи НИЕО-а укључују суверену једнакост свих држава, пуни суверенитет над природним ресурсима, праведан однос у цијенама између сировина и производа те јачање међународне помоћи за индустријализацију земаља у развоју. Иако су неке компоненте НИЕО-а реализоване, као што су Кодекс о пословним праксама из 1980. и Заједнички фонд за робу, константан отпор западних земаља спречава његову свеобухватну имплементацију. Резолуција из 2022. године поново је показала дубоку подјелу између сјевера и југа, али и указала на чињеницу да глобални југ неће одустати од борбе за праведнији глобални економски систем.

На билатералном плану тежња за редефинисањем односа посебно је видљива у релацијама између бивших колонијалних сила и њихових некадашњих колонија, гдје се традиционални механизми утицаја и контроле суочавају са све снажнијим отпором. Ова тенденција нарочито је изражена у односима између Француске и њених бивших колонија у Африци. Све су чешћи иступи афричких лидера који се снажно опиру неколонијалној хијерархији. Почетком 2023. године предсједник Демократске републике Конго је на заједничкој конференцији за штампу с француским предсједником апеловао на Француску да промијени свој однос према афричким земљама, позивајући је да их почну третирати као партнере, а не да имају патерналистички приступ. Годину дана раније предсједник Малија је, такође током конференције за штампу с француским предсједником, затражио да Француска одбаци своје "неоколонијалне и патронизирајуће ставове" према Малију, нагласивши да би Француска и њен предсједник требало да схвате да нико не може вољети Мали више од самих Малијаца. Мали је показао посебну одлучност у супротстављању француском утицају, што је кулминирало протјеривањем француског амбасадора због "непријатељских и нечувених изјава" француских званичника.

У новембру 2017. године, током свог историјског говора у Уагадугуу (Буркина Фасо), француски предсједник ЕмануелМакрон изјавио је да више не постоји "француска афричка политика", позиционирајући себе као лидера нове генерације за коју Африка не представља терет прошлости. У марту 2023. године током посјете Габону,Макрон је изјавио да је "ера Франсафрике прошла", признајући потребу за промјеном дугогодишње француске политике према афричком континенту.

Француско војно присуство у Африци, које је традиционално служило као гарант француских интереса и инструмент политичког и економског утицаја, доживљава значајне промјене. Серија повлачење француских трупа из Малија, Буркине Фасо, Нигерa, Централноафричке Републике и Чада, као и најновији захтјеви за затварање француских војних база у Обали Слоноваче и Сенегалу, представља историјску прекретницу у односима Француске и њених бивших колонија, у којима антифранцуски сентимент доживљава врхунац, али представља и фундаменталну промјену у геополитичкој динамици региона у којима се јављају нови актери, прије свега Кина и Русија.

Сарадња с БРИКС-ом

На присуство неоколонијалног менталитета у међународним односима често указује и индијски премијер Нарендра Моди. Моди наглашава потребу за превазилажењем застарјелог начина размишљања који подразумијева "да добитак једне стране је нужно повезан са губитком друге стране". Индијски премијер посебно упозорава да ускраћивање права неразвијеним земљама на слободан развој и коришћење својих ресурса представља наставак неоколонијалних пракси, које и даље држе те земље у подређеном положају. На Свјетском економском форуму у Давосу 2018. године, Моди је артикулисао жестоку критику постојећег међународног поретка. Према његовим ријечима, системске баријере које спречавају напредак земаља у развоју су "проузроковане недостатком развоја, сиромаштвом, незапосленошћу, недостатком могућности и доминацијом над природним и техничким ресурсима". Посебно проблематичан аспект савременог глобалног поретка, према Модијевом виђењу, јесте парадокс еколошких стандарда. Док се од земаља у развоју очекује да достигну строге еколошке норме, истовремено им се ограничава приступ напредним технологијама неопходним за остварење тих циљева. Ова контрадикција открива дубљу структуру неоколонијалних односа у међународном систему.

У свјетлу растућег отпора неколонијалној динамици међународних односа, не чуди појачан интерес земаља глобалног југа за прикључивањима алијансама и блоковима, које се боре против традиционалних хијерархија моћи. Као једна од алтернатива оваквом пореткупостепеносе намеће БРИКС, који почива на принципима које директно оспоравају неоколонијалне праксе-немијешање у унутрашња питања других земаља, једнакост и узајамна корист. О привлачности оваквог приступа говори и чињеница да је више од 30 држава формално изразило интересе за одређену врсту сарадње са БРИКС-ом.

Док се већина свијета креће ка мултиполарномпоретку заснованом на принципима једнакости и узајамном поштовању, Босна и Херцеговина остаје заробљена у квазипротекторату који спречава развој истинске демократије, његујенеоколонијални менталитет и ствара културу зависности. У тренутку кад на глобалном екрану гледамо еманципацију бивших колонија, које све јасније и гласније захтијевају своје мјесто у међународном поретку, у полупразном позоришту званом БиХ, на сцени и даље видимо глумце који се без устезања клањају великом императору. Њихова представа наставља да се одвија по старим сценаријима у улогама покорних поданика који, заборављајући своје достојанство, добровољно прихватају подређени колонијални статус.

(Текст је настао у оквиру пројекта "Српска идеја - сагласје генерација: Српска политичка и културна мисао и како се социјализују нове генерације" Kатедре за политикологију Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци у сарадњи са историчарима са Филозофског факултета, подржан од Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана