Преиспитаће се рад научноистраживачких института

Без промјене друштвеног статуса и материјалног положаја науке и технологије, тешко је говорити о економском и сваком другом развоју и напретку Републике Српске. Неопходно је мијењати свијест о улози знања као кључне полуге економије и друштвеног прогреса, истакао је у разговору за "Глас Српске" републички министар науке и технологије Бакир Aјановић.

Без промјене друштвеног статуса и материјалног положаја науке и технологије, тешко је говорити о економском и сваком другом развоју и напретку Републике Српске. Неопходно је мијењати свијест о улози знања као кључне полуге економије и друштвеног прогреса, истакао је у разговору за "Глас Српске" републички министар науке и технологије Бакир Aјановић.

 Да ли сте задовољни стањем у науци и технологији Републике Српске?

- Стање није задовољавајуће. Ратна дешавања значајно су девастирала наше научноистраживачке потенцијале. Ни издвајања за науку у протеклом периоду нису била довољна да би се могла пратити свјетска кретања у науци и технологији. Издвајања у 2007. години износила  су  свега 0,075 одсто бруто друштвеног производа или 3,27 марака по становнику.  

Посебно брине још увијек ниска друштвена свијест о значају науке за економски опоравак и развој. Улагања за науку у Словенији 2005. године износила су 192,1 евро по становнику, Хрватској 71,8; Србији 7,7; Македонији 6,5; Aлбанији 3,7;  а у СAД 1.121,2 евра.

Измјенама Закона о научноистраживачкој дјелатности издвајања за науку биће до један одсто бруто друштвеног производа. Ове године издвојиће се шест милиона марака, што је за 30 одсто више него прошле године, а у односу на 2006. то је повећање од 90 одсто.

 То су значајна средства која морамо да усмјеримо у научна истраживања и развој нових технологија. Нажалост, мали број запослених посједује потребна знања за генерисање нових тржишно оријентисаних идеја, а мали је и број предузећа која могу да прихвате нове технологије. С друге стране, универзитети не "гурају" нова рјешења у пословни сектор нити индустрија "вуче" академски сектор да ради на иновативним рјешењима.

Сарадње академског и пословног сектора је незадовољавајућа, а експлоатација научноистраживачких резултата у односу на окружење је слаба.

 Има ли Република Српска референтне установе које могу да се баве научноистраживачким радом ?

- Има. Постоји Aкадемија наука и умјетности, два јавна и неколико приватних универзитета, двадесет института и исто толико удружења која се на неки начин баве науком. Друго је питање колико ове институције генеришу довољно квалитетне резултате свога рада. Поједини институти су се силом прилика комерцијализовали. Зато ћемо ове године спровести ревизију и преиспитати њихов научни рад. Они који не буду у стању да се кадровски ојачају и посвете науци, биће угашени.

Више пажње морамо да посветимо младом научном кадру, иновирању истраживачке инфраструктуре (уређаји и опрема), већем укључивању у међународне пројекте и усмјеравању истраживања ка потребама привреде.

 Који научни пројекти су у фази реализације, колико они коштају и ко их изводи?

 - Министарство је у 2007. години суфинансирало 89 основних, примијењених и развојних истраживања који су у фази остварења. Десет је из хуманистичких наука, 11 из друштвених, 15 из биотехничких, 20 из техничких, 13 из природних и 20 из области медицинских наука. За њихово суфинансирање одобрено је 1.280.000 марака. Подаци о пројектима могу да се добију у Министарству, а ускоро ће бити објављени и на веб сајту.

Избор научних пројеката врше стручне комисије. Састав тимова и истраживачке теме предлажу научно-наставна вијећа факултета или научна вијећа института. Републички савјет за науку ће предложити теме истраживачких пројеката од интереса за Српску.

 Од каквог су значаја ти пројекти за Републику Српску и њене грађане?

- Наука и научна истраживања су од великог значаја за развој  РС. Без научног рада нема стицања новог знања, а самим тим  ни усавршавања кадрова. По Болоњској деклерацији наука и студирање су органски повезани. Тренутно се више од 80 одсто истраживања одвија на високошколским установама. Школовање научног кадра на постдипломским и докторским студијима је незамисливо без истраживачког рада. Нисмо задовољни бројем истраживања повезаних са привредом и развојем нових технологија. Са застарјелом технологијом и слабим перформансама производа нисмо нигдје доспјели. Свјетски развијеније технологије све више се окрећу иновативном раду, а производњу препуштају сиромашнијим земљама у развоју. БиХ у цјелини мора препознати императив убрзаног научног развоја. Уосталом, наука, поред културе и умјетности, већ одавно одређује позиције једног друштва на цивилизацијској, а не само економској љествици свијета.

Преко савремених знања и технологија стиже се до националног богатства. То потврђује да се социјални програми неког друштва, а поготово нашег, могу успјешно рјешавати само развојном политиком.

 Какви су кадровски капацитети у науци и да ли је наш научни кадар укључен у међународне пројекте?

- Имамо одређен број респективних научних радника, али, искрено речено, то ни приближно није довољно. По броју научника, научно-наставног кадра и високостручним радницима заостајемо за развијеним свијетом. Број савремених истраживачких лабораторија, модерна опрема и информационо умрежавање  далеко су од потребног. Присуство наше науке у иностранству је минорно, мада се у посљедње вријеме све више наших истраживача појављује на међународним  пројектима. Само у прошлој години Министарство је суфинансирало 428 постдипломаца, магистара и доктора наука.

За програме међународне сарадње и одлазак 93 истраживача на научне скупове у иностранство Министарство је прошле године издвојило 227.835 марака, док ће ове године издвојити 350.000 марака. У иностранству смо најзаступљенији преко истраживача из области медицинских и биотехничких наука.

Министарство је врло активно у припремама пројеката у вези са што већим учешћем наших научника у Оквирном програму седам (ФП 7), Темпус програму, Цост и Еурека програмима. То је најефикаснији начин да се укључимо у европски истраживачки простор.

 По којим критеријумима се распоређују средства за науку, ко може да их користи и под којим условима?

- Средства одобрена за науку распоређују се финансијским планом Министарства за програм основних, развојних и примијењених истраживања; програми оспособљавања и усавршавања кадрова и подстицање младих за научноистраживачки рад, издавања научних публикација, одржавања научних скупова, међународне научне сарадње, обезбјеђивања опреме за научноистраживачки рад и  подстицања активности научних институција.

Финансијски план разматра Републички савјет на чију препоруку га одобрава министар. Услови коришћења тих средстава прописани су законом и правилницима. Средства за науку користи Aкадемија наука и умјетности, универзитети, научноистраживачки и истраживачко-развојни институти, научна друштва и физичка лица за постдипломски и докторски студиј и одлазак на усавршавање. Позив за учешће у програмима је јаван.

 Ко контролише реализацију научних пројеката и да ли се о томе информише Влада и Министарство?

- За сваки од пројеката склапају се појединачни уговори. Уговором су прописани услови који се морају испунити, рокови, подношење извјештаја и доказа о утрошеним средствима.

Резултати научног рада (научни радови, стручне књиге, пројекти, нове сорте, патенти итд) припадају правном субјекту у којем су стечени и доступни су научној јавности. Власништво на ауторским правима рјешава се међусобним уговором истраживача и научноистраживачке установе. С обзиром на то да Министарство прати рад на пројектима оно периодично и на крају године подноси извјештај Влади.

  Ове године у буџету је за пројекте и програмске активности научних институција обезбијеђено око шест милиона марака. Да ли сте задовољни висином издвојених средстава?

 - Поред 4,7 милиона марака за научне програме, Влада је  обезбиједила и 1,3 милиона марака за развој технологија и 400.000 марака за рад Aгенције за информационо друштво. Иако су издвајања мања од оних која предвиђа закон, нисам незадовољан. Морамо још доста тога да урадимо да бисмо оспособили научну заједницу да корисно употријеби добијени новац. Она мора доста тога сама да уради како би средства што квалитетније употријебила и генерисала нове вриједности које ће помоћи РС да брже напредује у економском и сваком другом смислу. Лисабонском деклерацијом препоручено је државама Европске уније да повећају издвајања за науку на износ од три одсто бруто друштвеног производа. БиХ је сугерисано да то буде између један  и два одсто. Препорука  Европске уније је да двије трећине средстава обезбјеђује привреда, а једну држава. Код нас су двије трећине из буџета, а једна из привреде. Пред нама је још доста рада на овом питању, јер смо тек на почетку једног процеса који ће бити зацртан у будућој Стратегији развоја науке и технологије.

 За пројекте и програме у области технологије обезбијеђено је 1,35 милиона марака. Који су то програми?

- Министарство подржава развој технологије кроз набавку опреме, учешће у стручним скуповима о развоју технологије, у пројектима и програмима међународне сарадње за развој технологије. Развој технологије односи се и на израду елабората и студија о тестирању или увођењу савремене технологије, тестирање или увођење савремене технологије, са могућношћу провјере на моделу, прототипу или пилот технологији. Суфинансирају се и иноватори и њихова такмичења.

Све новчане подршке у области технологија регулисане су одговарајућим правилницима.

 Постоје ли научни пројекти за које је посебно заинтересована Влада РС?

- С обзиром на то да још није израђена Стратегија развоја Републике Српске, немамо прецизно дефинисане теме од посебног интереса на које научна заједница треба да одговори. Наравно, постоје неки секторски приоритети, као и дефицитарна знања, а која су од интереса и на бази којих Комисија за избор пројекта одређује листу суфинансирања. Управо се сада разматрају пројектне теме из одређених научних области, које ће се ускоро наћи пред Савјетом за науку, а у вези са посебним суфинансирањем. То се, прије свега, односи на пројекте из области енергије, биотехнологија, информационо-комуникационих технологија, климатских промјена и медицине.

 

Вијек знања

Свијет се налази у фази убрзаног развоја и преласка из индустријског у друштво знања. Ово је радикално нов приступ у остваривању друштвеног благостања, јер ступамо у вијек знања у коме су наука, технологија, високо образовање, едуковани кадрови и њихове идеје стратешки ресурси. Знање је постало водећа снага 21. вијека. Што се више користи, то се више мултиплицира.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.