Предуслов за развој образована нација

Важна ствар је подизање образовног нивоа становништва и његове квалификационе структуре у Српској. Тешко је очекивати да ће корист од глобализације имати земље које се специјализују за експлоатацију природних ресурса или јефтине, а неквалификоване радне снаге, казао Вулетић

 Која је улога наших медија и како би могли да РС одбране од лоших посљедица глобализације?

ВУЛЕТИЋ: Можда је најбољи начин да медији у Републици Српској, пре свега, себе заштите од негативних последица глобализације. Она се разликује од свих осталих периода у историји по томе што је зависна од протока и производње информација. Медији су не само канал већ и произвођач значајног дела информација, а од квалитета тих информација зависи и квалитет глобализације. Aко медији допусте да постану сервис утицајних група, од којих економски зависе, онда ће и глобализација бити, прије свега, у интересу тих група.

Глобализација је сурова у смислу да кажњава оне који нису спремни да се прилагођавају новим околностима које се све брже мијењају. На индивидуалном плану јавља се проблем губитка идентитета, осећај да не управљамо сопственим животом, да се битне одлуке које се нас тичу доносе мимо нас и против нас.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" изјавио доцент доктор на Одјељењу за социологију Филозофског факултета у Београду Владимир Вулетић.

 У евидентним друштвеним неједнакостима у свијету, гдје је мјесто Републике Српске и БиХ?

ВУЛЕТИЋ: Република Српска и БиХ дијеле судбину региона, а његов положај је периферијски у глобалном економском систему. У протеклих тридесетак година БиХ, а самим тим и Република Српска, "склизнуле" су из реда средње богатих земаља у ред сиромашних.

Тренд пропадања се зауставио и према категоризацији Свјетске банке, БиХ припада реду земаља са нижим средњим дохотком. Економски напредак неке државе не значи нужно да ће сви слојеви становништва имати подједнаке користи од тога. Искуство показује да привредни раст, посебно у почетној фази, води порасту неједнакости и интензивнијем унутрашњем раслојавању.

 Које проблеме би требало ријешити у Републици Српској да бисмо могли да се одбранимо од посљедица процеса глобализације?

ВУЛЕТИЋ: Ниједна земља у било којем, па ни у региону у којем се налази Република Српска, не може очекивати да ће сама моћи било шта да учини за темељно и дугорочно поправљање свог економског положаја. Уколико се не оствари консензус о минимуму заједничког интереса, читав регион ће убрзо бити економски опустошен и напуштен.

Рачун је једноставан, крупни капитал, који је носилац економског развоја, нема интереса за дугорочније улагање у нестабилан регион нити је замашне економске активности могуће реализовати у једној малој земљи. Подједнако важна ствар је подизање образовног нивоа становништва и његове квалификационе структуре у Републици Српској. Тешко је очекивати да ће корист од глобализације имати земље или региони који се специјализују само за обављање активности везаних за експлоатацију природних ресурса или јефтине, а неквалификоване радне снаге.

 Које су то добре стране које би глобализација могла да нам донесе, а које лоше?

ВУЛЕТИЋ: Глобализација, прије свега, значи већи степен отворености према новим искуствима, превазилажење територијалних ограничења у различитим областима живота и самим тим отвара могућност за учење од других. С друге стране, глобализација је сурова у смислу да кажњава оне који нису спремни да се прилагођавају новим околностима које се све брже мијењају. На индивидуалном плану јавља се проблем губитка идентитета, осећај да не управљамо сопственим животом, да се битне одлуке које се нас тичу доносе мимо нас и против нас.

 Медији не смију бити сервис утицајних група

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.