Preduslov za razvoj obrazovana nacija

Važna stvar je podizanje obrazovnog nivoa stanovništva i njegove kvalifikacione strukture u Srpskoj. Teško je očekivati da će korist od globalizacije imati zemlje koje se specijalizuju za eksploataciju prirodnih resursa ili jeftine, a nekvalifikovane radne snage, kazao Vuletić

 Koja je uloga naših medija i kako bi mogli da RS odbrane od loših posljedica globalizacije?

VULETIĆ: Možda je najbolji način da mediji u Republici Srpskoj, pre svega, sebe zaštite od negativnih posledica globalizacije. Ona se razlikuje od svih ostalih perioda u istoriji po tome što je zavisna od protoka i proizvodnje informacija. Mediji su ne samo kanal već i proizvođač značajnog dela informacija, a od kvaliteta tih informacija zavisi i kvalitet globalizacije. Ako mediji dopuste da postanu servis uticajnih grupa, od kojih ekonomski zavise, onda će i globalizacija biti, prije svega, u interesu tih grupa.

Globalizacija je surova u smislu da kažnjava one koji nisu spremni da se prilagođavaju novim okolnostima koje se sve brže mijenjaju. Na individualnom planu javlja se problem gubitka identiteta, osećaj da ne upravljamo sopstvenim životom, da se bitne odluke koje se nas tiču donose mimo nas i protiv nas.

Ovo je u intervjuu za "Glas Srpske" izjavio docent doktor na Odjeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimir Vuletić.

 U evidentnim društvenim nejednakostima u svijetu, gdje je mjesto Republike Srpske i BiH?

VULETIĆ: Republika Srpska i BiH dijele sudbinu regiona, a njegov položaj je periferijski u globalnom ekonomskom sistemu. U proteklih tridesetak godina BiH, a samim tim i Republika Srpska, "skliznule" su iz reda srednje bogatih zemalja u red siromašnih.

Trend propadanja se zaustavio i prema kategorizaciji Svjetske banke, BiH pripada redu zemalja sa nižim srednjim dohotkom. Ekonomski napredak neke države ne znači nužno da će svi slojevi stanovništva imati podjednake koristi od toga. Iskustvo pokazuje da privredni rast, posebno u početnoj fazi, vodi porastu nejednakosti i intenzivnijem unutrašnjem raslojavanju.

 Koje probleme bi trebalo riješiti u Republici Srpskoj da bismo mogli da se odbranimo od posljedica procesa globalizacije?

VULETIĆ: Nijedna zemlja u bilo kojem, pa ni u regionu u kojem se nalazi Republika Srpska, ne može očekivati da će sama moći bilo šta da učini za temeljno i dugoročno popravljanje svog ekonomskog položaja. Ukoliko se ne ostvari konsenzus o minimumu zajedničkog interesa, čitav region će ubrzo biti ekonomski opustošen i napušten.

Račun je jednostavan, krupni kapital, koji je nosilac ekonomskog razvoja, nema interesa za dugoročnije ulaganje u nestabilan region niti je zamašne ekonomske aktivnosti moguće realizovati u jednoj maloj zemlji. Podjednako važna stvar je podizanje obrazovnog nivoa stanovništva i njegove kvalifikacione strukture u Republici Srpskoj. Teško je očekivati da će korist od globalizacije imati zemlje ili regioni koji se specijalizuju samo za obavljanje aktivnosti vezanih za eksploataciju prirodnih resursa ili jeftine, a nekvalifikovane radne snage.

 Koje su to dobre strane koje bi globalizacija mogla da nam donese, a koje loše?

VULETIĆ: Globalizacija, prije svega, znači veći stepen otvorenosti prema novim iskustvima, prevazilaženje teritorijalnih ograničenja u različitim oblastima života i samim tim otvara mogućnost za učenje od drugih. S druge strane, globalizacija je surova u smislu da kažnjava one koji nisu spremni da se prilagođavaju novim okolnostima koje se sve brže mijenjaju. Na individualnom planu javlja se problem gubitka identiteta, osećaj da ne upravljamo sopstvenim životom, da se bitne odluke koje se nas tiču donose mimo nas i protiv nas.

 Mediji ne smiju biti servis uticajnih grupa

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.