Представнички дом ПС БиХ: Мигрантска криза тражи ефикасније институционално рјешавање

САРАЈЕВО - Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ размотрио је вечерас информацију о стању у области миграција у БиХ за август 2020. године, чији је подносилац Министарство безбједности у Савјету министара, у којој се наводи да је 31. августа у свим центрима за смјештај миграната у БиХ боравило 5.120 лица.

Посланик А-СДА Јасмин Емрић, током дискусије, рекао је да није задовољан информацијом, јер она само садржи већ познате статистичке податке.

Он се заложио за ефикасније институционално управљање мигрантском кризом у БиХ, посебно када је ријеч о хуманом и безбједносном аспекту овог проблема, који је нарочито изражен у Унско-санском кантону.

Према његовим ријечима, посебан проблем представља и трошење финансијских средстава, што није транспарентно представљено у јавности.

Емрић је израчунао да је око 18 милиона евра потрошено за осам мјесеци, што је 341 евро по мигранту у прихватним центрима, те додао да ових и сличних података нема у тој информацији.

Он је позвао министра безбједности у Савјету министара Селма Цикотића да јавно предочи начине трошења и износе трошкова боравка миграната у прихватним центрима, а Савјет министара да преиспита одлуке у вези са оснивањем, као и укидањем одређених мигрантских центара.

Емрић је питао и зашто је дозвољена "политичка игра" у БиХ у којој се сви мигрантни смјештају искључиво у Унско-сански кантон.

Цикотић је потом изнио преглед тренутног стања у мигрантским центрима, залажући се за правилно схватање проблема управљања мигрантском кризом.

Према његовим ријечима, крај прошле године у БиХ у прихватним центрима дочекало је око 6.000 миграната, укључујући и додатних двије до двије и по хиљаде миграната у приватном смјештају.

"Служба за послове са странцима БиХ регистровала је у прошлој години 16.190 миграната, што је за 45 одсто мање у односу на 2019. годину", навео је Цикотић.

Ова служба, додао је он, протјерала је 713 странаца због безбједносних разлога, а 259 их је посредством ИОМ-а враћено у разне земље свијета.

Цикотић је истакао да ниједан мигрант није добио азил у БиХ.

Он сматра да законе о миграцијама и азилу у БиХ треба ажурирати у складу са захтјевима управљања мигрантском кризом.

Поједини посланици оцијенили су да је у овој ситуацији заказало и Министарство за људска права и избјеглице у Савјету министара, које се још увијек није званично изјаснило у вези са рјешавањем мигрантске кризе у БиХ, али и да локалне заједнице "не могу наређивати институцијама БиХ".

Посланик СНСД-а Сања Вулић поновила је став институција Републике Српске да у овом ентитету неће бити прихватних центара за мигранте и позвала ЕУ да се на ефикаснији начин укључи у рјешавање мигрантске кризе, уважавајући интересе грађана БиХ.

Шеф Клуба посланика ХДЗ-а Никола Ловриновић инсистирао је да Представнички дом добије прецизне безбједносне податке у вези са кретањем и боравком миграната у БиХ, па макар да то буде учињено и на затвореној сједници или путем материјала са ознаком "строго повјерљиво", а овај приједлог подржао је и посланик ДФ-а Златан Бегић, који се заложио за поштивање људских права миграната.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.