Представници ФБиХ поново одбијају руку пружену из Бањалуке

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Политички представници ФБиХ, махом из реда Бошњака, одбили су још једном испружену руку за дијалог из Републике Српске сматрајући да, у доба када Скупштина у Бањалуци усваја законе које усваја, нема потребе за разговором те да ентитети немају ништа са темом која би требало да буде отворена.

Једина адреса за разговоре, по њима, је Парламент БиХ.

Републички врх је у неколико наврата посљедњих година, у кризним данима, слао партнерима у Федерацији позиве да отворено разговарају о односима и унутрашњем стању у земљи које су највише нарушавали високи представници, тврдећи да су једине уговорне стране у Дејтонском споразуму Српска и ФБиХ те да се све одлуке могу доносити само уз договор ентитета.

Да Српска жели дијалог, упркос актуелним дешавањима, потврдио је и предсједник Републике Милорад Додик ријечима, сходно разговору са првим човјеком Србије Александром Вучићем, да су премијер Радован Вишковић и он позвали на разговор предсједницу ФБиХ Лидију Брадару (ХДЗ) и предсједника Владе Нермина Никшића (СДП) нудећи датуме или да дођу када им одговара да разговарају о спровођењу Дејтонског мировног споразума.

- Ми желимо дијалог - поручио је Додик.

У ФБиХ то, судећи према изјавама, нису схватили као искрен потез, посебно апострофирајући "манипулацију појмом изворног Дејтона". Засметало им је и што су позвани у вријеме када се у ФБиХ обиљежава такозвани дан независности БиХ. 

Тако је Никшић одбио разговор наводећи да би се састанку одазвао у другим околностима и на неку другу тему за коју су надлежне ентитетске владе.

- Сваки вид расправе о питањима из надлежности државе може се водити било путем институција БиХ или у формату представника странака на нивоу БиХ. Нисам спреман учествовати ни у преговорима ни договарати се о било којем облику даље политичке сарадње са институцијама Републике Српске док не буду обустављени и поништени облици неуставног, антидејтонског и антидржавног дјеловања - истакао је Никшић.

Потпредсједници ФБиХ Игор Стојановић и Рефик Лендо реаговали су слично као Никишћ, док се Лидија Брадара није огласила нити је одговарала на позиве "Гласа". 

Политиколог Драгана Делић за "Глас", на питање шта је спас за БиХ - дијалог или хватање за сламку ОХР-а, каже да је, нажалост, одговор јасан као дан. 

- Бошњачки политички представници су по ко зна који пут показали да им дијалог није на памети. Њима је једина опција наметање воље и унитаризација БиХ, и то уз помоћ страних фактора, што како видимо, комплетну БиХ вуче у, па можемо слободно рећи, политичку кризу. Једини спас за БиХ је дијалог равноправних страна, без наметања и уз поштовање Устава БиХ и Дејтонског мировног споразума. Република Српска је отворено спремна на дијалог, што је више пута и показала, али јасно је да неће дозволити да јој било ко одузме права која су јој загарантована Уставом - закључила је Делићева. 

Говорећи о ОХР-у, нагласила је да се све више потврђује да је то инструмент који се користи за дестабилизацију Српске и наметање воље Сарајева.

- Свјесни смо да је тренутно стање у БиХ крајње алармантно. Бошњачки политичари не схватају да њихов приступ, који често укључује заобилажење дијалога и инсистирање на унилатералним одлукама, неће довести до стабилности и просперитета. Такво понашање само продубљује подјеле и ствара атмосферу страха и несигурности -категорична је Делићева.

Републички врх је годинама истрајан у тврдњи да је заправо у БиХ урушена дејтонска структура и да се Српска и ФБиХ морају договарати о томе како ће земља функционисати, без уплитања странаца, а посебно Кристијана Шмита који је нелегално у фотељи високог представника. 

Српска је, на примјер, половином 2021. године имала закључке о покретању иницијативе за дијалог са ФБиХ, као и три конститутивна народа о могућим рјешењима. Те године је формиран и преговарачки тим за дијалог с циљем постизања договора о будућности и односима унутар БиХ, уз најаву да се надају да ће након начелног прихватања дијалога од стране Хрвата слично поступити и Бошњаци те да ће у разговору пронаћи рјешење за нагомилане проблеме.

Недуго затим је упућен још један апел да се разговара због одлука Уставног суда БиХ о пољопривредном земљишту, наметања "Инцковог закона"  те именовања Кристијана Шмита на мјесто високог представника у БиХ иако није прошао сву потребну процедуру у Савјету безбједности УН. Још тада је упозорено да ће се представници Српске повући из институција БиХ и почети процес враћања надлежности које су раније, под притисцима или споразумно, пренесене на тај ниво власти. 

Пандорина кутија

У међувремену, док је Српска позивала на дијалог, на основу наметнутих одредаба закона од стране Кристијана Шмита почео је судски процес против предсједника Републике Милорада Додика, који је неправоснажно осуђен на годину затвора и шест година забране обављања те функције, што је био окидач за нови поход у враћање надлежности. Међутим, упркос томе, Скупштина је дан послије пресуде, која је отворила Пандорину кутију, заузела став да ФБиХ буде опет позвана на дијалог. 

- Српска позива ФБиХ, као другу страну потписницу Анекса четири, да се у року од 30 дана изјасни о враћању на досљедну примјену Устава БиХ као међународног уговора - пише у једном од прихваћених закључака. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.