Предсједништво БиХ нема овласти да било кога изручи

Предсједништво Босне и Херцеговине, упркос захтјевима предсједника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, не може утјецати на Суд Босне и Херцеговине када је ријеч о доношењу одлуке о изручењу осам турских држављанина, такозваних “гуленоваца”, званичној Анкари.

Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик у уторак је потврдио да се предсједник Републике Турске Реџеп Тајип Ердоган на састанку са шефовима извршне власти у БиХ занимао за изручење чланова организације коју води Фетулах Гулен, а који бораве на подручју БиХ.

“Турска има приступ везано за државни удар који је тамо покушан раније и она жели да путем правосудних институција ријеши то питање. Турске институције су евидентирале да овдје у БиХ постоје неки људи и институције и ја желим да кажем да се они углавном налазе на простору Федерације БиХ и да је то ствар федералних органа и процедура”, казао је Додик одговарајући на питање новинара о томе да ли је Ердоган тражио изручење осам такозваних “гуленоваца”.

Журнал је раније објавио да је Ердоган рекао члановима Предсједништва БиХ, на састанку који је одржан у понедјељак, да се нада како неће ризиковати добре односе БиХ и Турске због покрета ФЕТО те да је Додик обећао како ће се “лично потрудити да се ријеши овај проблем”, док је члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић казао да “БиХ неће допустити да односи с Турском буду угрожени те да ће се све ријешити у складу с турским и бх. законским прописима”.

Тим поводом провјерили смо на који начин чланови Предсједништва БиХ могу утјецати на то да се одређене особе које се у овом моменту налазе у БиХ изруче Турској.

Власт у Босни и Херцеговини подијељена је на извршну, законодавну и судску власт. У том систему подјеле Предсједништво БиХ и Савјета министара БиХ представљају извршну власт, односно грану власти која извршава законе, Парламентарна скупштина БиХ представља законодавну власт, односно грану власти која доноси законе, а Уставни суд БиХ и Суд БиХ представљају судску власт, односно грану власти која је задужена за проведбу закона.

Грубеша увијек потврђивао одлуке Суда БиХ

Процедура за изручење одређене особе некој земљи је јасна и она у босанскохерцеговачком систему нема никакве везе с Предсједништвом Босне и Херцеговине. Наиме, о захтјевима за изручење одлучује Суд БиХ док чланови Предсједништва БиХ, као носиоци извршне власт, немају право мијешати се у ради судске власти.

Стога остаје нејасно на основу чега је Додик могао обећати како ће се лично потрудити да се овај проблем ријеши јер свако уплитање у рад правосуђа представљало би политички притисак. У овом контексту треба подсјетити да је међународна заједница уложила енормна средства како би ојачала независност правосудних институција те максимално елиминисала политички утјецај на судску власт.

Свакако, постоји могућност и да Предсједништво Босне и Херцеговине намјерава извршити притисак на министра правде БиХ Јосипа Грубешу те од њега затражити да испуни жељу турском предсједнику. Наиме, Суд БиХ правоснажне одлуке везане за изручење доставља министру правде БиХ, а Грубеша је до сада сваки пут потврдио одлуку Суда БиХ. Министар правде БиХ није ишао ни против одлуке Суда БиХ када је ријеч о изручењу Здравка Мамића сусједној Републици Хрватској. Суд БиХ раније је одбио молбу Турске за изручење Хумеyре Гокцен јер нису испуњени услови за њено изручење, а Грубеша је потврдио одлуку Суда БиХ.

“Гуленовци” затражили азил у БиХ

Посебно је занимљиво што се Гуленов покрет који турске власти називају “Фетулахова терористичка организација” (ФЕТО) не налази на листи терористичких организација у БиХ. Наиме, Босна и Херцеговина прати листе УН-а и ЕУ-а када је ријеч о терористицким организацијама и објављује на веб страници Министарства безбједности БиХ, а на тој листи не налази се ФЕТО.

Званичне институције БиХ већ су обавијештене да је Турска поништила пасоше одређеном броју особа које се налазе у БиХ, а које нису унесене у Интерполову базу. Наша земља тиме је доведена у специфичну ситуацију с обзиром на то да би Министарство безбједности БиХ сада требало покренути управни поступак и изјаснити се о статусу тих држављана.

Ове особе поднијеле су захтјев за азил у Босни и Херцеговини, а који има предност у одлучивању, односно тек након рјешавања тих захтјева могуће је покренути поступак који се односи на њихов статус.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.