Предсједница Српске: Добро смо прошли кроз кризу, пред нама још изазова

БАЊАЛУКА- Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је данас у Народној скупштини да није било никаквих злоупотреба када је ријеч о доношењу уредби са законском снагом за вријеме ванредног стања усљед вируса корона, јер је постојала потреба да се одређене области и питања у Српској регулишу на посебан начин и у складу са оним што је налагало то стање, а да се криза прође са што мање штете.

Она је захвалила Влади Српске и српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику за помоћ на доношењу мјера.

- Иако Устав Српске дозвољава да се уредбе доносе на основу сопствене иницијативе, заиста сам се трудила и имала подршку када је ријеч о процедурама да министри буду предлагачи. При томе, консултовала сам и прибављала сагласност предсједника Народне скупштине да бисмо у том процесу доношења уредаба имали што више учесника и транспарентности - рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да је циљ на том плану био што више транспарентности у погледу обавјештавања јавности.

- Била бих срећна да је тада било могуће одржавати редовне сједнице парламента, али није због објективних ограничења која је постављала здравствена струка - рекла је Цвијановићева у завршној ријечи у Народној скупштини о потврђивању аката које је донио предсједник Републике за вријеме ванредног стања и доношењу одлуке о престанку важења уредби законском снагом.

Она је у вези са епидемијом вируса корона захвалила свима који су помогли да се кризно вријеме и изазови у Српској прођу са што мање оштећења.

- Институције су радиле у новом режиму, али и други су томе морали да прилагоде своје активности. Највећи изазов је био на нашим здравственим радницима и њиховој способности да се одупру вирусу и буду на располагању становништву и грађанима, за шта заслужују сваку похвалу, као и остале службе - рекла је Цвијановићева.

Када је ријеч о оптужбама опозиције да је доношење уредби било неуставно, Цвијановићева је рекла да су институције Српске током ванредног стања радиле одговорно и у оквирима закона.

_ С обзиром на околности, мислим да смо добро прошли кроз ову кризу. Вољели бисмо да није било жртава, тешко обољелих и слично али то се дешавало, као и у свијету. Ипак, одрадили смо овај посао како су грађани очекивали. Посебно захваљујем људима који су обезбиједили да наставни процес дјелује несметано, иако на другачији начин - рекла је Цвијановићева.

Цвијановићева је навела да се у погледу доношења уредби и мјера посматрало стање у Федерацији БиХ и окружењу.

Она је додала да би у будућности требало прецизније дефинисати и промијенити одређене ствари у Уставу Српске, међу којима је и укидање смртне казне.

Цвијановићева је рекла да су мјере помоћи привреди Српске доношене да радници у реалном сектору не остану без посла, те да ће у том смислу бити укључени сви расположиви ресурси да се очувају поменута радна мјеста и да постепено крене враћање стања у нормалну колотечину.

- То је била добра порука нашим радницима, али и послодавцима. Са некима сам имала састанке и знам да су у том смјеру пуни захвалности, јер сами не би могли одржати људе на платном списку да није било Владе која је исплаћивала плате и доприносе - додала је Цвијановићева.

Она је констатовала да је у погледу мјера помоћи привреди доста урађено, али да су пред Српском на том плану нови изазови.

Цвијановићева је рекла да се и послије два и по тешка мјесеца настављају изазови јер епидемиолошка ситуација није таква да се каже – проблем са вирусом је нестао.

- Нажалост, тај вирус још увијек постоји и требају се сви, од политичара до грађана, придржавати уведених мјера. Постоји лична одговорност свих нас у наредном периоду да избјегнемо замке у вези са вирусом у наредном периоду - нагласила је Цвијановићева.

Она је рекла да су здравствени радници Српске имали сву потребну заштитну опрему, те да је задовољна што Република ни у једном моменту није била у безизлазној ситуацији у којој су се у погледу вируса нашле неке много развијеније земље.

- Моја порука грађанима јесте да када радимо заједно, можемо да превазиђемо све проблеме, заштитимо цјелокупно становништво и прођемо кризу без пуно оштећења. Мислим да нас то везује без обзира да ли смо у власти или у опозицији - истакла је Цвијановићева.

Када је ријеч о уредби о изазивању панике и нереда, која је убрзо укинута, Цвијановићева је рекла да су такве акте имале многе земље, те да се повлачење те уредбе није десило зато што је била промашај, већ због објективне процјене институција.

Говорећи о Фонду солидарности за обнову Српске и опозиционим тезама да је то значило неки додатни намет грађанима, Цвијановићева је рекла да није активиран било какав законски пропис или допринос да се праве додатна оптерећења на раднике, грађане, послодавце и слично.

- То се није десило. Дакле, тај фонд који је сада компензациони фонд, јесте нешто што такође улива наду нашој привреди и грађанима за наредни период. Све што радимо има сврху и циљ и желим грађанима да не буде више оваквих изазова, а ако их већ имамо, да знамо да смо спремни да реагујемо и да имамо вјеру да као Република можемо превладати проблеме- каже Цвијановићева.

Рајчевић: Полицијски час спречавао стање анархије

Министар за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Срђан Рајчевић рекао је да полицијски час био уведен ради спречавања стања анархије.

- Дуге цијеви немају никакав ефекат против вируса корона, али мислим да су оне увијек биле присутне на улицама кад год се радило о полицијском часу - рекао је Рајчевић данас у Народној скупштини, током скупштинске расправе о потврђивању аката које је донио предсједник Републике Српске за вријеме ванредног стања и доношењу одлуке о престанку важења уредби са законском снагом.

Рајчевић је истакао да дуге цијеви за вријеме полицијског часа имају одвраћајући ефекат да се не скрене у анархију.

Потпредсједник Владе Републике Српске Антон Касиповић рекао је у Народној скупштини да је живот човјека током епидемије вируса корона био неприкосновен, те да су све мјере републичких органа доношене у том правцу.

Касиповић је рекао да не идеализује доношење мјера током ванредног стања и разумије опозиционе критике.

- Али, ово је било прво искуство Српске на овај начин. Није то била ситуација у којој се лако сналази. Неки су умрли, неки су обољели, породице трпе и ми саосјећамо с њима. Шта бисмо да је број преминулих био много већи? Не спадам у оне који ће рећи да су мјерама сва питања ријешена, али радили смо увијек одговорно и да заштитимо животе људи - рекао је Касиповић.

Он је током посланичке расправе у Народној скупштини Републике Српске о потврђивању аката које је донио предсједник Републике за вријеме ванредног стања и доношењу одлуке о престанку важења уредби са законском снагом навео да је Републички штаб за ванредне ситуације радио у оквиру закона, а "ако је шта било незаконито, постоје надлежни судски органи да то утврде".

Посланик СДС-а Милан Тубин рекао је да уредбе за вријеме ванредног стања нису биле доношене у циљу бољег живота грађана, те да је у том смислу било злоупотреба.

Одговарајући на опозиционе критике да је Уредба о изазивању панике и нереда за вријеме ванредног стања била погрешна због чега је убрзо повучена, шеф Клуба посланика СНСД-а Игор Жунић је рекао да је ријеч о политикантству, јер су у Србији, Француској, Немачкој и неким кантонима у Федерацији БиХ за такве ствари биле предвиђене далеко драконскије, односно затворске казне.

Он је додао да за изазивање панике и нереда у Српској, гдје су се такве ствари третирале прекршајно, нико неће бити кажњен, те да у том смислу није било малтретирања, јер је свако имао право да каже оно што мисли, па чак и оно што је било супротно стварним чињеницама.

Жунић је подсјетио да је у времену суочавања са вирусом корона јавношћу кружила лажна вијест да ће Бањалука бити дуже времена блокирана, што је изазвало проблеме.

- Ипак, наши грађани су били одговорни и коректни. Видјело се да није намјера да се организовано шири паника и зато је поменута уредба повучена - рекао је Жунић.

Посланик СНСД-а Драгослав Кабић рекао је да је увођење ванредних мјера у Републици спасило животе многих грађана Српске, што увијек треба имати на уму.

Министар управе и локалне самоуправе Лејла Решић рекла је да полицајци током ванредног стања нису само носили дуге цијеви како то тврди опозиција, већ су на разне начине и у различитим животним ситуацијама помагали грађанима, што треба поздравити и уважити.

- Полиција и разне службе урадили су лавовски посао током епидемије, а треба похвалити и то што се највећи број грађана понашао у складу са уведеним мјерама и својом савјешћу - рекла је Решићева.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић оцијенио је да је криза усљед вируса корона показала важност и значај пољопривредне производње за Српску.

Он је рекао да је то препознала и Влада Српске предузимањем бројних корисних мјера у протеклом периоду, те изразио задовољство што су на плану производње пшенице у Српској повећани подстицаји по хектару, као и подстицајна средства за капиталне инвестиције - изградњу објеката и набавку механизације.

Мјере ИРБ-а

Посланик СНСД-а Дражен Врховац рекао је да је Инвестиционо-развојна банка (ИРБ) Републике Српске донијела низ мјера помоћи грађанима и привреди Републике Српске како би што лакше прошли период пандемије вируса корона.

Говорећи о мјерама ИРБ-а ради одржавања текуће ликвидности привреде и лакшег враћања кредита грађана Републике Српске, Врховац је рекао да је омогућено увођење мораторијума на отплату главнице и камате до три мјесеца за правна лица и предузетнике, истичући да ИРБ не зарачунава ниједну КМ на одобравање мораторијума.

- ИРБ је увео могућност увођења грејс периода на отплату до 24 мјесеца за правна лица и предузетнике, могућност продужења рока отплате до 60 мјесеци за кориснике којим су средства пласирана на основу правила пласмана средстава по кредитним линијама ИРБ-а - истакао је Врховац, који је вршилац дужности директора ИРБ-а Републике Српске.

Он је рекао да је ИРБ увео могућност увођења грејс-периода на мораторијум у отплати кредита три до шест мјесеци за физичка лица, уз продужење рока отплате за исти период.

Врховац је рекао да је непосредно пред кризу коју је изазвала пандемија вируса корона, ИРБ смањио излазне каматне стопе за све кредитне линије привреди Српске на 0,5 одсто с циљем да кредитна средства постану што доступнија и јефтинија.

- ИРБ је с циљем да се повећа кокурентност привреде увео и кредитну линију за нову опрему и технологије, гдје је максимална излазна каматна стопа три одсто - додао је Врховац.

Решић: Нема одлуке републичких органа о отварању ноћних клубова

Министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Лејла Решић рекла је данас да нема одлуке републичких органа о отварању ноћних клубова у Српској.

Током скупштинске расправе о потврђивању аката које је донио предсједник Републике Српске за вријеме ванредног стања и доношење одлуке о престанку важења уредби са законском снагом, Решићева је рекла да је одлука Републичког штаба за ванредне ситуације да угоститељски објекти морају сачекати писану инструкцију да би промијенили радно вријеме у било ком смислу.

- Морају се поштовати и сви досадашњи закључци о окупљању и о обавези ношења заштитних маски - истакла је Решићева.

Када је ријеч о локалним штабовима који су потенцијално доносили другачије мјере од Републичког штаба за ванредне ситуације, Решићева је напоменула да су сви били дужни да примјењују минимално одлуке Републичког штаба, а могли су бити ригорознији у одређеним стварима.

- Ако је ту било одређених пропуста, то ће се анализитари када све ово прође, а према нашим сазнањима није их било - рекла је Решићева.

Посланик ПДП-а Драшко Станивуковић рекао је у Народној скупштини да се у јавности појавила информација да су неки локални штабови донијели одлуку о раду ноћних клубова.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.