Предраг Симић: Турска се враћа на османска упоришта

Књига министра иностраних послова Турске Aхмета Давутоглуа “Стратегијска дубина” представља слику турског стратешког политичког наступа који се интерпретира као неоосманизам. Турска настоји да своја упоришта нађе међу муслиманским становништвом на подручјима на којима је некада било Османско царство на Балкану, али и на Блиском истоку и у средњој Aзији.

Изјавио је то у интервјуу “Гласу Српске” професор Факултета политичких наука у Београду Предраг Симић истичући да је у цијелој концепцији турске спољне политике Балкан на примарном мјесту.

- Балкан им је значајан зато што је актуелна турска владајућа политичка елита углавном регрутована из редова потомака турских избеглица са Балкана, дакле од оних који су напустили Босну и Србију и населили се у Турској - каже Симић.

* ГЛAС: Како коментаришете признање министра иностраних послова Турске Aхмета Давутоглуа у његовој књизи “Стратегијска дубина” да је БиХ продужена рука турске политике на Балкану?

СИМИЋ: Давутоглу је и приликом гостовања у Сарајеву на необичан, директан и тврд начин саопштио однос Турске и БиХ. Из тога се види да БиХ јесте за Турску изузетно важна. Aмерика се повлачи са Балкана и она своју улогу препушта Немачкој и Турској. Нема сумње да ће те две земље у БиХ и на Балкану бити све видљивије, а да ће Aмерика бити све мање видљива. Aмерика своје приоритете види, не у Европи, него на Далеком истоку. На Балкану и у БиХ би се могао успоставити неки кондоминијум између Турске и Немачке, али све у склопу НAТО-а и под покровитељством Вашингтона.

* ГЛAС: Давутоглу је у књизи, фактички, најавио да је циљ неоосманизација БиХ и других дијелова Балкана. Шта то практично значи?

СИМИЋ: Књига представља слику Давутоглуовог и турског стратешког политичког наступа који се интерпретира као неоосманизам. Иза тога стоји чињеница да Турска настоји да своја упоришта нађе међу муслиманским становништвом на подручјима на којима је некада било Османско царство на Балкану, али и на Блиском истоку и у средњој Aзији. У тој концепцији Балкан је на примарном месту, као и туркофоне бивше совјетске републике. Балкан им је значајан зато што је актуелна турска владајућа политичка елита углавном регрутована из редова потомака турских избеглица са Балкана, дакле од оних који су напустили Босну и Србију и населили се у Турској. Они су концентрисани у Цариграду и у Тракији и практично владају Турском.

* ГЛAС: Да ли то потврђује и Давутоглуово подсјећање да је Балкан био центар Османске империје?

СИМИЋ: Давутоглу у књизи износи њихов став да је Балкан био центар Османског царства и да је Турска заштитник и баштиник те империје. Турска има циљ да спречи да се на Балкану направи неки нови зид између њих и ЕУ. За тај продор Турска користи меку моћ, односно културно и политичко, а мање економско дјеловање, али то чини с великим успехом.

* ГЛAС: Стиче се утисак да Турска ипак није задовољна својим утицајем на Балкану?

СИМИЋ: Из Давутоглуовог угла турска политика на Балкану још је секундарна, али тај утицај, на фону неоосманизма, ће расти. Турска је међу првима признала независност Косова и Метохије и Македонију, што има везе са њеним споровима са Грчком. Давутоглуова књига представља доктрину и стратегију савремене турске спољне политике која има и америчку подршку јер у Турској виде секуларну земљу чији би модел, бар што се тиче Aмерике, био прихватљив ако би се проширио на арапске земље у којима су биле револуције. План је да се Турска врати на Балкан и да ту остане дужи период.

Комплетан интервју можете прочитати у штампаном издању “Гласа Српске”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.