Predrag Simić: Turska se vraća na osmanska uporišta

Knjiga ministra inostranih poslova Turske Ahmeta Davutoglua “Strategijska dubina” predstavlja sliku turskog strateškog političkog nastupa koji se interpretira kao neoosmanizam. Turska nastoji da svoja uporišta nađe među muslimanskim stanovništvom na područjima na kojima je nekada bilo Osmansko carstvo na Balkanu, ali i na Bliskom istoku i u srednjoj Aziji.

Izjavio je to u intervjuu “Glasu Srpske” profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Predrag Simić ističući da je u cijeloj koncepciji turske spoljne politike Balkan na primarnom mjestu.

- Balkan im je značajan zato što je aktuelna turska vladajuća politička elita uglavnom regrutovana iz redova potomaka turskih izbeglica sa Balkana, dakle od onih koji su napustili Bosnu i Srbiju i naselili se u Turskoj - kaže Simić.

* GLAS: Kako komentarišete priznanje ministra inostranih poslova Turske Ahmeta Davutoglua u njegovoj knjizi “Strategijska dubina” da je BiH produžena ruka turske politike na Balkanu?

SIMIĆ: Davutoglu je i prilikom gostovanja u Sarajevu na neobičan, direktan i tvrd način saopštio odnos Turske i BiH. Iz toga se vidi da BiH jeste za Tursku izuzetno važna. Amerika se povlači sa Balkana i ona svoju ulogu prepušta Nemačkoj i Turskoj. Nema sumnje da će te dve zemlje u BiH i na Balkanu biti sve vidljivije, a da će Amerika biti sve manje vidljiva. Amerika svoje prioritete vidi, ne u Evropi, nego na Dalekom istoku. Na Balkanu i u BiH bi se mogao uspostaviti neki kondominijum između Turske i Nemačke, ali sve u sklopu NATO-a i pod pokroviteljstvom Vašingtona.

* GLAS: Davutoglu je u knjizi, faktički, najavio da je cilj neoosmanizacija BiH i drugih dijelova Balkana. Šta to praktično znači?

SIMIĆ: Knjiga predstavlja sliku Davutogluovog i turskog strateškog političkog nastupa koji se interpretira kao neoosmanizam. Iza toga stoji činjenica da Turska nastoji da svoja uporišta nađe među muslimanskim stanovništvom na područjima na kojima je nekada bilo Osmansko carstvo na Balkanu, ali i na Bliskom istoku i u srednjoj Aziji. U toj koncepciji Balkan je na primarnom mestu, kao i turkofone bivše sovjetske republike. Balkan im je značajan zato što je aktuelna turska vladajuća politička elita uglavnom regrutovana iz redova potomaka turskih izbeglica sa Balkana, dakle od onih koji su napustili Bosnu i Srbiju i naselili se u Turskoj. Oni su koncentrisani u Carigradu i u Trakiji i praktično vladaju Turskom.

* GLAS: Da li to potvrđuje i Davutogluovo podsjećanje da je Balkan bio centar Osmanske imperije?

SIMIĆ: Davutoglu u knjizi iznosi njihov stav da je Balkan bio centar Osmanskog carstva i da je Turska zaštitnik i baštinik te imperije. Turska ima cilj da spreči da se na Balkanu napravi neki novi zid između njih i EU. Za taj prodor Turska koristi meku moć, odnosno kulturno i političko, a manje ekonomsko djelovanje, ali to čini s velikim uspehom.

* GLAS: Stiče se utisak da Turska ipak nije zadovoljna svojim uticajem na Balkanu?

SIMIĆ: Iz Davutogluovog ugla turska politika na Balkanu još je sekundarna, ali taj uticaj, na fonu neoosmanizma, će rasti. Turska je među prvima priznala nezavisnost Kosova i Metohije i Makedoniju, što ima veze sa njenim sporovima sa Grčkom. Davutogluova knjiga predstavlja doktrinu i strategiju savremene turske spoljne politike koja ima i američku podršku jer u Turskoj vide sekularnu zemlju čiji bi model, bar što se tiče Amerike, bio prihvatljiv ako bi se proširio na arapske zemlje u kojima su bile revolucije. Plan je da se Turska vrati na Balkan i da tu ostane duži period.

Kompletan intervju možete pročitati u štampanom izdanju “Glasa Srpske”.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.