Предизборна олуја све јача

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Дом народа Парламентарне скупштине БиХ је у својеврсној блокади годину дана, а низ прекинутих редовних и хитних сједница могао би бити настављен већ почетком идуће седмице за када је заказан нови сусрет делегата, али и овај пут без сагласности свих који имају право гласа.

• Дом народа Парламентарне скупштине БиХ налази се у блокади већ око годину дана због политичких сукоба и недостатка сагласности међу делегатима. 
• Прекиди сједница и неусвајање дневног реда довели су до застоја закона, укључујући и оне важне за европски пут БиХ. 
• Главни узрок кризе су међустраначке тензије и спор око владајуће већине, уз честе покушаје измјене дневног реда и рушење кворума. 
• СНСД и ХДЗ, захваљујући броју делегата, имају могућност да блокирају рад дома, док друге странке тврде да имају већину. 
• Аналитичари сматрају да је за излазак из кризе неопходан консензус, али да је то мало вјероватно у предизборном периоду.

Међустраначке трзавице због промјене владајуће већине у Представничком  дому Парламентарне скупштине БиХ те односи унутар три клуба народа су довели Дом народа у пат позицију, а законе и остале акте, посебно оне које се тичу напретка БиХ на путу ка ЕУ, ставили на чекање. 

Неријетко се дешавало да су, чак и када су три члана Колегијума успијевала да усагласе дневни ред, сједнице прекидане усљед настојања опозиционих делегата, предвођених углавном ПДП-ом и СДС-ом да своје тачке прогурају на сам врх дневног реда или убаце на исти. 

Све то пратиле су бурне расправе о Пословнику Дома, односно тумачењу тог акта, а актуелна ситуација указује да сличан епилог чека и сједницу коју је предсједавајући Дома Кемал Адемовић заказао за понедјељак. 

За сједницу је предложен дневни ред на којем су 54 тачке, али он није добио, како се спекулише, сагласност друга два члана Колегијума, односно Николе Шпирића (СНСД) и Драгана Човића (ХДЗ БиХ). 

Њих двојица, с друге стране, према појединим информацијама, имају намјеру да у понедјељак отворе расправу у Колегијуму управо о функционалности тог парламентарног дома. 

Са Човићем нисмо успјели да ступимо у контакт док је Шпирић кратко рекао да ће о свему више информација бити пред најављену сједницу. 
Осим српских представника кворум су рушили и хрватски делегати из ХДЗ-а, али и бошњачки у зависности од тачака дневног реда и жестоких расправа не само о смјенама функционера него о горућим политичким питањима као што су такозвани европски закони, Изборни закон БиХ. 
С друге стране, они из странака које имају већину у Представничком дому тврде да имају већину и у Дому народа, али да то не желе да прихвате СНСД и ХДЗ, због чега прекидима чувају своје фотеље.

Члан Стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски сматра да се стање у дому може поправити, али под једним условом. 

- Сви морају да схвате, ма ко обављао дужност предсједавајућег по ротацији међу члановима Колегијума Дома народа, да није могуће заказати сједницу без консултација са представницима већине из друга два конститутивна народа. Тек кад буде успостављен консензус, до којег воде консултације, биће успостављен ред. Све до тада, заказане сједнице ће пропадати јер неће бити кворума – изјавио је Ситарски за "Глас". 

Ипак, додаје да предизборна атмосфера која се надвила над БиХ није погодно вријеме за такав заокрет. 

- То код нас у предизборно вријеме као да није популарно. Као да се сваки компромис и потез сматра као неки израз слабости или чак и издаје. Тако да мислим да тек послије избора имамо шансу да се врате у регуларне и нормалне токове – закључио је Ситарски. 

Сваки од три конститутивна народа има по пет представника у Дому народа. Они су распоређени у три клуба. У Клубу Срба су на почетку мандата била четири делегата СНСД-а и један из СДС-а, да би потом, судским путем, СНСД остао без једног члана, а на то мјесто дошао је кадар ПДП-а.
СНСД-у, по снази у Дому, може парирати само ХДЗ БиХ који, такође, има три своја члана у хрватском Клубу, док су на преосталим позицијама један члан ХДЗ-а 1990 и један који се изјашњава као независни делегат. 

У Клубу Бошњака су два делегата из СДА, која је у опозицији у овом мандату власти на нивоу БиХ, а по једног представника имају ДФ и СБиХ, док је НиП остао без делегата након што је прије неколико дана Адемовић напустио ту странку.

Позадина 

Власт на нивоу БиХ се послије општих избора 2022. формирала експресно, а међу партнерима нашли су се СНСД, ХДЗ и бошњачка "тројка". Директан повод за раскол владајуће структуре биле су, како су то тврдили из "тројке" (СДП, НиП и НС), која је и покренула раскол иницирањем смјена кадрова СНСД-а, оптужбе да блокирају европски пут, што су у странци Милорада Додика демантовали.
Након смјене Небојше Радмановића (СНСД) у Колегијуму Представничког дома Парламентарне скупштине, бошњачке странке, уз подршку опозиције из Српске, наставиле су са смјенама кадрова СНСД-а. Међутим, оне никада до краја нису спроведене у дјело због чињенице да та странка, као и ХДЗ БиХ, има три делегата што им даје могућност да диктирају рад, чак и кворум. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.