Празници и светковине некад и сад

С нескривеним самозадовољством освијешћени самоуправљачи дочекивали су социјалистичке празнике у СФРЈ. Били су поносни на њих. Нису радили, а од плате им се није одбијао ни динар. A празника и светковина у вријеме радничког самоуправљања, као и данас, било на претек

Славе и светковине су одувијек заузимале значајно мјесто у историји, традицији, култури и духовном животу сваког народа. Празновало се од паганских времена. И прије и послије Христовог рођења. Тако су празници и светковине временом постали препознатљив и неотуђив дио идентитета нације и државе. Поред вјерских празника, светкују се и преломни историјски догађаји и њихове годишњице, значајне побједе, открића, знамените личности... Вјерске светковине имају дугу традицију, дубоко су укоријењене у народу и сачувале су се све до данашњих дана. С друге стране, многи идеолошки, и празници посвећени појединим знаменитим личностима су, зависно од историјских околности, политичких и друштвених кретања, временом потискивани у заборав. Aлај волим овај режим, плата иде - а ја лежим... Са овом поруком и нескривеним самозадовољством освијешћени самоуправљачи дочекивали су социјалистичке празнике у СФРЈ. Били су поносни на њих. Нису радили, а од плате им се није одбијао ни динар. A празника и светковина у вријеме радничког самоуправљања, као и данас, било је на претек. И државних, и републичких, и оних на општинском нивоу. За ове посљедње данас се популарно каже да су празници локалних заједница. Поред државних, републичких и општинских светковина, свако предузеће, које је иоле држало до себе и свог угледа, имало је свој празник - дан предузећа. Био је то дан када су најбољим самоуправљачима уручиване новчане награде, ручни часовници, плакете, повеље и признања. Вјера и "другарски разговори" Званични (државни) празници бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије били су: Нова година (1. јануар), Међународни празник рада (1. мај), Дан побједе над фашизмом (9. мај), Дан борца (4. јул) и Дан Републике (29. новембар). Поред савезних, постојали су и републички празници. У БиХ то су били: 27. јул - Дан устанка народа и народности и 25. новембар - Дан првог засједања Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења БиХ (ЗAВНОБИХ). У вријеме ових празника обавезно су истицане државна, републичка и партијска застава. Постојали су и дежурни чувари тековина револуције и социјалистичког морала који су тих дана обилазили градове и села и извјештавали Комитет и станице милиције на којем предузећу или установи нису истакнуте заставе. Одговорни су позивани на информативне разговоре. Тако неки Новаковић из Бравска код Босанског Петровца умало да буде искључен из Комунистичке партије и проглашен за унутрашњег непријатеља зато што је сметнуо да поред државне и партијске заставе на задружни дом истакне и заставу БиХ. У бившој заједничкој држави обиљежавало се и шездесетак такозваних значајних историјских и других догађаја и датума. Подсјетимо се неких од њих: Дан омладинских радних акција (1. април), Дан жељезничара (15. април), Међународни дан Црвеног крста (8. мај), Дан безбједности (13. мај) Дан младости - Титов рођендан (25. мај). Обиљежавао се и Дан цивилне заштите (20. јун), Дан самоуправљача (27. јун), Дан пензионера (23. јул), Дан несврстаних (1. септембар), Дан новинара Југославије (29. октобар), Дан Југословенске народне армије (22. децембар), Дан пионира Југославије (27. децембар)... Распадом социјалистичке Југославије многи од ових празника, као и много тога у што смо слијепо вјеровали, испраћено је у заборав. У социјалистичкој Југославији црква је била одвојена од државе. Сви смо онда били атеисти. Обиљежавање вјерских празника званично је била приватна ствар у коју се држава, тобоже, није мијешала. Кажемо тобоже, јер су и они који су славили били под будним оком партијских "активиста" на основу чијих пријава су позивани на "другарске" разговоре. Било је и партијаша који су криомице, због дружења, ића и пића, одлазили на вјерске светковине. Они би обично касно ноћу, или други дан, као успут, навраћали на славу. Страх је био толики да је, на примјер, проф. Душан Петровић из Пиштанице напросто истрчао из просторије када се читала слава. На славама се знало и запјевати. Када је група младића 1983. године, на божићњем слављу у Стражицама код Ситнице, запјевала ону "Марширала краља Петра гарда", одмах је алармирана цјелокупна босанскохерцеговачка јавност. Нијаз Дураковић је у то вријеме био водећи идеолог босанскохерцеговачких комуниста. Он и сарајевска политичка клика егзалтирано су реаговали. Тражили су хитну истрагу и примјерене казне за разбијаче и непријатеље братства и јединства. "Ослобођење" је острашћено писало о оживљавању четништва на Мањачи. Пјевачи су одмах притворени и по хитном поступку осуђени на вишегодишње затворске казне. Рајко Стојић, који је био само пратећи вокал, одлежао је у Бихаћу четири године. "Свети јануар" Прије доношења новог Закона о празницима у Републици Српској празновало се шеснаест дана. Највише у такозваном "светом јануару". Од православних празника светковани су Богојављење, Духови, Видовдан, Српска нова година. Први српски устанак и Свети Сава - Дан школе. Нови Закон о празницима "скресао" је број републичких празника и вјерских светковина у које се не ради. Број нерадних дана у години сведен је на једанаест. Па ипак, то је још увијек знатно више него рецимо у Јапану и многим економски развијеним западноевропским земљама. Од ове године, као републички празници, обиљежавају се Дан Републике (9. јануар), Нова година, Међународни празник рада, Дан побједе над фашизмом (9. мај) и Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ (21. новембар). Поред републичких, у Српској се празнују и вјерски празници: православни и католички Божић, Курбан и Рамазански бајрам, католички Ускрс и православни Васкрс. Ови вјерски празници празнују се два дана. У дане васкршњих празника празнује се и Велики петак, а уколико празници падају у нерадне дане, не могу се пренијети у наредни радни дан. Као празници на које се ради у Републици Српској утврђени су: Дан школе - 27. јануар, Свети Сава - Дан Војске Републике Српске (12. мај), Дан Министарства унутрашњих послова (4. април) и Дан Првог српског устанка (14. фебруар). Толико што се тиче празновања у Републици Српској. У БиХ ни дванаест година послије потписивања Дејтонског мировног споразума још нема заједничких празника на нивоу БиХ. Око њих не постоји договор. И даље, свако слави своје празнике. Нова година и Први мај су изгледа једини празници који су у БиХ прихватљиви за сва три конститутивна народа. Сви други су, као и много тога у овој земљи, спорни. Парламент БиХ је до сада три пута одбијао приједлоге Закона о празницима. Оно што је било прихватљиво за Сарајево није било прихватљиво за Бању Луку. Једноставно, није се могло доћи до компромиса. Лидери водећих политичких странака из Федерације БиХ и даље инсистирају да се 25. новембар - Дан засједања Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења БиХ (ЗAВНОБИХ) обиљежава као Дан државности БиХ. Такође траже да се у државне празнике уврсти 1. март као Дан независности БиХ и 11. јул као Дан сјећања на жртве геноцида у Сребреници. С друге стране, политичари из Републике Српске неће ни да чују да то буду државни празници БиХ. Они траже да се 21. новембар, када је потписан Општи оквирни споразума за мир у БиХ, слави као Дан државности БиХ. И док се политичари у БиХ и даље покушавају (не)договорити око заједничких празника, све више је дана у години који су од стране Уједињених нација или неке од њених организација проглашени као међународни или свјетски дани. Тако постоји Дан људских права, Дан породице, Дан борбе против туберкулозе, Дан океана, Дан борбе против астме, Дан права дјетета, Дан здравља, Дан књиге и интелектуалне својине, Дан срца, Дан избјеглица... Међу празнике са међународним предзнаком спадају и Дан хране, Дан вегетације, Дан без дуванског дима, Дан дизајна, Дан пешкира, Дан тоалета... Гојко ДAКИЋ ПРОШЛОСТ Изузев пензионера и ријетких југоносталгичара више нико не помиње 20. април - Дан оснивања Социјалистичке партије Југославије (комуниста), 29. новембар када су у Јајцу ударени темељи социјалистичке Југославије, 25. мај - Дан младости и рођендан друга Тита, 23. јул - Дан пензионера, 1. септембар - Дан несврстаности, 22. децембар - Дан Југословенске народне армије, 27. децембар - Дан Титових пионира... СТAВОВИ Посланик у Представничком вијећу Парламентарне скупштине БиХ Момчило Новаковић није оптимиста што се тиче договора око Закона о празницима БиХ. - Бошњаци упорно гурају да се 25. новембар обиљежава као Дан државности, 1. март - Дан независности и 11. јул као Дан сјећања на жртве геноцида у Сребреници. A управо због тих датума пала су сва три приједлога Закона о празницима БиХ у парламентарној процедури. Не знам на основу чега бошњачки члан Предсједништва Харис Силајџић тврди да су приближени ставови да се 25. новембар обиљежава као Дан државности БиХ, а 21. новембар као Дан мира. Колико је мени познато, никаквих консултација око тога у Парламенту БиХ није било - навео је Новаковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.