Правосудна брука одјекује до Стразбура

БАЊАЛУКА - Одбацивањем апелација Милорада Додика те одлуком да умјесто Устава заштите неименованог странца у БиХ Кристијана Шмита, судије Уставног суда БиХ су отвориле Пандорину кутију која пријети да озбиљно уздрма дејтонске темеље ове земље, а стручњаци истичу да је једино преостало да Европски суд за људска права у Стразбуру, колико је то у његовој моћи, исправи неправду.

Најновија одлука Уставног суда БиХ, који засједа у крњем саставу јер у њему нема ниједног од двојице судија из Републике Српске, којом су одбијене обје апелације Додиковог тима на пресуду Суда БиХ и пратеће одлуке Централне изборне комисије (ЦИК) подгријала је атмосферу на политичкој сцени, јер је усљед става судија неименовани странац стављен изнад Устава.

Суд је у образложењу своје одлуке, између осталог, написао да су у погледу надлежности високог представника да доноси законе већ раније у неколико својих одлука изразили став да овлашћења високог представника произлазе из Анекса десет, релевантних резолуција Савјета безбједности УН и Бонске декларације, те да та овлашћења нису подложна контроли Уставног суда.

У конкретном случају Уставни суд је запазио да је 1. јула 2023. године високи представник интервенисао у правни систем БиХ и умјесто Парламентарне скупштине БиХ донио Закон о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ и да је дјеловао као законодавна власт БиХ.

Тиме је, према наводима стручњака из Српске, пропуштена посљедња шанса да пресуда Суда БиХ у предмету "Додик" буде поништена, а врућ кромпир ће бити пребачен на поље Европског суда за људска права у Стразбуру.

Опције

Из адвокатског тима Милорада Додика, који је као предсједник Републике Српске у Сарајеву осуђен јер није испоштовао наметнуте одлуке Шмита те је, према одредбама републичког Устава, потписао законе које је претходно усвојила Народна скупштина, најављено је да, након Уставног суда, спремају захтјев за Стразбур.

На тој адреси је 2007. године у предмету "Берић и остали" било ријечи о томе како дјелују високи представници јер су се апликанти жалили након што их је високи представник смијенио са позиција, али је суд тада заузео став да се не мијеша у питања из домена УН.

Готово двије деценије касније правни заступници сматрају да су околности у Додиковом случају другачије и да је направљен преседан.

Правни заступник Републике Српске Лазар Стјепановић рекао је за "Глас" да Суд у Стразбуру не може да улази у меритум пресуде нити да утврђује да ли је или не Додик учинио кривично дјело за које је пресуђен. Ипак, може да на основу доказа утврди да ли је на основу одређених радњи повријеђено неко од права прописаних у Конвенцији о људским правима.

- Уколико утврде да јесте, апликација ће бити усвојена и на основу тога биће  издате одређене препоруке земљи у којој су повријеђена апликантова права да измијени законодавство како се та повреда не би дешавала у будућности - рекао је Стјепановић из Канцеларије правног представника која се бави предметима пред Европским судом за људска права и апликацијама против Српске, а након што им буду достављене из Канцеларије агената при Савјету министара БиХ.

Фактор који би требало да утиче на судије, сматра, је чињеница да Шмит није легално изабрани високи представник у БиХ.

- Вјерујем да ће, у односу на пресуду од прије готово 20 година у предмету "Берић и остали", сада одлуку боље написати и имати јаснији став у погледу ОХР-а и високог представника те да ли непостојање сагласности у Савјету безбједности утиче на именовање - рекао је Стјепановић.

Додик или његов тим, како буде одлучено, има рок од четири мјесеца од дана посљедње одлуке да поднесе захтјев Европском суду. Став суда, у просјеку, буде познат у периоду од три године, али уколико буде оцијењено да је хитнији него остали, пресуда може бити позната и доста брже.

- Искрено, мислим да ће поприлично хитно узети у разматрање апликацију јер се ради о преседану и несвакидашњем предмету. Ако буде утврђено да су та права повријеђена, БиХ би морала да измијени Кривични закон БиХ којим је прописано то кривично дјело и да га, практично, избрише. То би био неки од најидеалнијих епилога, али све је то на дугом штапу. Знамо и за случај "Сејдић и Финци" да препоруке још нису спроведене у дјело. Чак ако у случају Додика буде позитивна пресуда, биће одређених опструкција и саботажа да се то не спроведе - рекао је Стјепановић.

Опасне игре

Адвокат Миљкан Пуцар, који је био укључен у процес против Додика у Суду БиХ, поручио је да је недопустиво да Уставни суд БиХ, као највиша правна институција, не поштује Устав и да у свом образложењу каже да самозвани високи представник, који није изабран како то предвиђа Општи оквирни мировни споразум за мир у БиХ, може да интервенише у правни систем БиХ.

Истиче да га оваква одлука Уставног суда БиХ није изненадила и да се тај суд и даље бави политиком умјесто правом.

Пуцар је навео да је у БиХ појединац одлучио да, ако се не поштује његова одлука, то представља кривично дјело.

- Ако појединац каже да, ако се не поштује његова одлука, то представља кривично дјело мимо Устава БиХ и Устава Републике Српске, а Додику је речено да није поштовао Устав Републике Српске који је у сагласности са Уставом БиХ. Ниједан закон у БиХ не може да буде изнад Устава - то је основно начело права, и сматрамо да је оваква теза и одлука Уставног суда на штету права, правде и правичности, те свега што заговарамо да се мора поштовати и што се учи на правном факултету - закључио је Пуцар.

Члан Додикове одбране и адвокат Горан Петронијевић је оцијенио да се ради о политичкој одлуци иако је Уставни суд БиХ једна од уставних категорија по Анексу четири Дејтонском споразума.

Одбрана је, каже, испунила услове да би могли да се појаве пред судом за људска права у Стразбуру, јер је, истиче, обавеза да се испуне или искористе сва постојећа правна средства пред националним законодавством.

- Уставни суд је одлучио како је одлучио. Ово је била последња прилика правосуђу БиХ, укључујући и Уставни и неуставни суд БиХ и Тужилаштво да се оваква правна брука не појави пред међународним судовима. Наша је намера да се обратимо Стразбуру јер се ради о флагрантном кршењу и негирању права - истиче Петронијевић уз опаску да се нада да ће овај суд озбиљно размотрити њихову жалбу и на првостепену и на другостепену пресуду, као и одлуку Уставног суда БиХ.

Став је дао и бивши судија Уставног суда БиХ из Српске Златко Кнежевић. Он је подсјетио и на предмет "Љубић" у којем је Уставни суд јасно рекао да закон на нивоу БиХ не може да дерогира устав ентитета.

- Е сад, замислите ситуацију у коју смо дошли - тај став и та пракса су промијењени. Дошли смо у ситуацију да закон на нивоу БиХ дерогира Устав Српске. Уставни суд БиХ је у неколико наврата оцјењивао уставност Устава Републике Српске и у свим одлукама рекао да је он у складу са Уставом БиХ - сматра Кнежевић.

Додику је, наиме, у Суду БиХ изречена једногодишња казна затвора и шест година забране обављања функције предсједника Српске. На основу тога Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ је донијела одлуку којом је утврђено да му престаје мандат и расписала пријевремене изборе за предсједника Републике Српске који су заказани за 23. новембар.

Анекс десет

О Анексу десет Дејтонског мировног споразума нарочито се прича откако је Кристијан Шмит 2021. стигао у БиХ. Тим анексом су, наиме, прецизирани задаци које ће, с циљем помоћи странама, обављати високи представник и који се тумаче на начин да он "прати, одржава тијесан контакт са странама, помаже, учествује на састанцима, даје смјернице и извјештава".

- Високи представник има највишу надлежност на терену у вези са тумачењем овог Споразума о спровођењу цивилног дијела мировног рјешења - пише у анексу споразума, гдје нема ни слова о "моћи" да мијењају законе и смјењују функционере јер те кораке црпе из такозваних бонских овлашћења која су добила подршку странаца након Дејтона. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.