Правосуђе БиХ најлошије у региону, судије и тужиоци у врху по платама

БAЊAЛУКA - Правосуђе БиХ је према већини параметара најлошије у региону и готово на дну европске љествице по ефикасности, али су судије и тужиоци у БиХ знатно боље плаћени од својих много успјешнијих колега у великом броју земаља.

Показују то подаци изнесени у извјештају о европским правосудним системима који Европска комисија за ефикасност правосуђа објављује сваке двије године. Извјештај је направљен на основу података из 2008. године.

У њему се наводи да су, према прописаним критеријумима најпродуктивнији грађански првостепени судови, на којима нема заостатака. За разлику од великог броја земаља ти судови у БиХ и даље се суочавају са гомилањем предмета, односно не успијевају да ријеше све случајеве који им долазе на поступање.

Просјечно трајање грађанских парница на првостепеним судовима у БиХ износило је 300 и више дана, док исти поступци у Србији и Црној Гори трају између 200 и 300 дана. Бракоразводне парнице на првостепеним судовима у БиХ трају у просјеку 329 дана, што је убједљиво најдуже у региону. У Црној Гори су за развод потребна 104 дана, у Македонији 136, а Словенији 191 дан.

С друге стране, према годишњим бруто платама судија и тужилаца на нивоу врховног суда или највишег жалбеног суда БиХ је у 2008. години била у регионалном врху, па чак и испред појединих чланица ЕУ. Просјечна годишња бруто плата судије врховног суда и тужиоца у БиХ износи 41.481 евро и у висини је 6,1 просјечне националне годишње бруто плате.

Европски просјек плате судија највишег ранга износи 4,2 просјечне плате, а за тужиоце 3,5 просјечних плата.

У региону веће плате од судија и тужилаца у БиХ имају само њихове колеге у Хрватској, гдје износе 58.490 евра годишње и у висини су 4,7 националног просјека зараде и Словенији, која је чланица ЕУ, па је логично да одскаче у том погледу.

Годишња плата судија и тужилаца највишег ранга у Црној Гори износи 25.035 евра или 3,4 просјечне плате, а у Македонија 20.912 евра или 4,1 просјечна плата у земљи. У Србији судије у највишим правосудним институцијама годишње зарађују 33.371 евро или 8,2 просјечне плате, а тужиоци 27.809 евра или 6,9 просјечних плата.

Да правосуђе у БиХ нема успостављен систем одговорности показује и број санкција изречених на 100 судија, који је у БиХ најмањи у региону. На 100 судија у БиХ број изречених санкција износи 1,4, у Македонији 1,8, Aлбанији 2,3, а у Црној Гори 4,1.

Годишњи буџет за судове, тужилаштва и правну помоћ у БиХ за 2008. годину је износио од десет до 30 евра по глави становника, а у региону је само Aлбанија имала мањи износ.

У Србији и Црној Гори за те намјене се по глави становника годишње издваја од 30 до 50 евра, а у Хрватској и Словенији од 50 до 100 евра по становнику, што је просјек и већине европских земаља.

БиХ и Србија имају најмање судова на 100.000 становника у региону и он износи од два до три, док је у Хрватској, Црној Гори и Словенији тај број од три до пет.

Што се тиче броја професионалних судија у судовима у БиХ на 100.000 становника долази од 20 до 30 судија, док је у свим земљама тај број од 30 па навише.

Према броју тужилаца на 100.000 становника у 2008. години БиХ, Србија и Словенија су на дну европске љествице. У БиХ на 100.000 становника долази од пет до десет тужилаца, а у Хрватској од десет до 15. Највећи број тужилаца имају земље централне и источне Европе - Бугарска, Мађарска, Летонија, Литванија, Молдавија, Словачка, Русија и Норвешка.

Само у БиХ и Пољској тужилац има могућност да преговара о споразуму о признању кривице, што се нигдје у Европи не практикује.

БиХ се заједно са земљама региона налази на врху по проценту удјела такси као прихода у судским буџетима. Највише приходе од судских такси у региону има Србија са 42,6 одсто, затим Црна Гора 42,1, Македонија 33,5, док су приходи од такси у у БиХ 30,6 одсто. Нешто мањи су приходи у Словенији 22,2 одсто, Aлбанији 18,1 одсто, а у Хрватској тај проценат износи 10,5. Најмањи проценат је у Шведској - 0,9 одсто, док Француска, Исланд, Луксембург, Монако и Шпанија не остварују приходе од такси.

За разлику од конкуренције у БиХ нису спроведена истраживања о повјерењу јавности у судове и задовољству пруженим услугама.

Директор Центра за хуману политику Момир Дејановић рекао је “Гласу Српске” да је стање у правосуђу горе него што је било прије реформе за коју је потрошено стотине милиона марака.

- Индикатори катастрофалног стања су више од два милиона неријешених предмета, корумпиране поједине судије и тужиоци и одсуство контроле. Поступци пред судовима трају годинама, а новцем се може купити ослобађајућа пресуда за убиство и друга тешка кривична дјела. Тужилаштва уопште не процесирају одговорне из политичке структуре за организовани криминал и корупцију - истакао је Дејановић.

Додао је да је за овакво стање “најодговорнији ОХР, који је креирао и водио неуспјешну реформу правосуђа у БиХ”.

- Стање у правосуђу неће се промијенити, јер одговара појединим домаћим политичарима, представницима правосудне власти и ОХР-у - сматра Дејановић. 

Посланик СНСД-а и донедавни члан Уставноправне комисије Представничког дома Парламента БиХ Лазар Продановић сматра да треба много тога урадити на повећању ефикасности правосудних институција.

Компјутерска опрема

БиХ предњачи у региону по степену примјене компјутерске опреме као облика директне помоћи судијама. По том критеријуму БиХ има од 19 до 20 поена, што је изнад европског просјека.

Србија са још три земље Европе има од 11 до 14 поена, Хрватска је на нивоу Aлбаније са од 17 до 18 поена, док су Црна Гора и Грчка испод просјека и имају од 15 до 16 поена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.