Право породица жртава на правду даље него икада

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије /Српска координација/ изразила је незадовољство због тога што готово 30 година од почетка ратних сукоба на простору бивше Југославије, породице жртава још нису пронашле одговор на питања везана за судбине својих несталих.

Координација српских удружења породица несталих лицаФото: илустрација

У саопштењу Координације поводом 10. децембра – Међународног дана људских права, изражено је незадовољство и због чињенице да породице жртава нису оствариле право на истину, правду и сатисфакцију и да друштва у региону не показују спремност да се суоче са прошлошћу.

Право породица жртава на правду, данас је, даље него икада, сматра Координација, наводећи да је Хашки суд неславно завршио свој рад, а да није никога осудио за злочине почињене над Србима.

- Селективном правдом и ослобађајућим пресудама, посебно пресудама Анти Готовини, Младену Маркачу /Хрватска/, Рамушу Харадинају /Космет/ и Насеру Орићу /БиХ/, Хашки суд је према оцјенама стручне и опште јавности, заслужио атрибут политичког суда - истиче Координација.

Суђења за злочине почињене над Србима пред судовима у Хрватској, ФБиХ и на Косову и Метохији, готово да нема, а досадашњи судски поступци потврдили су "принцип" селективне правде, нарочито према српским жртвама, што додатно вријеђа жртве и породице жртава.

Координација напомиње да су грађански ратови деведесетих, проузроковани сецесијом бивших република, унесрећили и уназадили огромну већину људи на простору бивше Југославије, када је погинуло око 130.000 људи, на хиљаде су остали инвалиди, а више од милион расељено.

Када је ријеч о више од 35.000 принудно несталих лица, и даље се не зна ништа о судбини 10.000 лица.

Координација оцјењује да је једно од основних људских права право породица принудно несталих лица да знају за судбину несталих чланова породице, као и да их достојно сахране, али да државе не чине довољно да се нестала лица пронађу и идентификују.

Тако, како се наводи у саопштењу, Хрватска до данас није ексхумирала српске жртве на регистрованим гробницама и гробним мјестима /највећим дијелом су то цивили убијени у етничком прогону Срба у такозваној "Олуји"/, а на Косову и Метохији посљедњих година готово да нема ни ексхумација, ни идентификација српских жртава.

- Породице жртава су свјесне да правде за жртве до сада нема и да је тешко очекивати да ће је бити, али захтијевају да представници власти, као и међународни чиниоци, учине све што је могуће, како би посљедице ратова биле превладане, друштва у региону се суочила са прошлошћу, показала солидарност са породицама жртава и његовала културу сјећања - истиче се у саопштењу.

Посебно се то односи на законско регулисање свих питања везаних за проналажење принудно несталих лица и права породица жртава на сатисфакцију.

Стога је, додаје ово удружење, крајње несхватљиво и морално и правно неоправдано да правни поредак Србије и готово 30 година од првих присилних нестанака, још увек законски не препознаје присилно нестало лице као жртву, иако на то обавезује и Међународна конвенција о заштити свих лица од присилних нестанака, коју је Србија ратификовала почетком 2011. године.

Српска Координација сматра да је крајње вријеме да Министарство за рад, борачка и социјална питања озбиљно размотри иницијативни модел Закона о принудно несталим лицима и правима жртава и породица жртава.

Тај модел закона је Координација, након договора са предсједником Србије Александром Вучићем, израдила и доставила у октобру прошле године, кабинету предсједника и Комисији за нестала лица Владе Србије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.