Правда куца на врата злочинаца: Слиједе ли нове оптужнице за злочине над Србима?

ДЕРВЕНТА - Долазак америчких истражилаца и испитивања логораша о иживљавању над Србима у дервентским казаматима половином 1992. је покренуло снажну лавину од које, у првом реду, преживјели очекују да лица за која су се распитивали буду, попут Азре Башић, процесуирана за почињене злочине, а нада у боље сутра још тиња и код Брођана, који су, такође, међу првима на својој кожи осјетили мржњу дојучерашњих првих комшија.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Амерички истражиоци саслушали су осам преживјелих логораша о злочинима над Србима у логору Рабић код Дервенте.
• Преживјели очекују да лица која живе у САД, а сумњиче се за ратне злочине, буду процесуирана попут Азре Башић и Алмаза Незировића.
• Посебно интересовање истражилаца, према тврдњама логораша, било је усмјерено на браћу Скелић и друге осумњичене.
• Представници српских удружења из Брода најављују достављање документације о злочинима америчким властима.

У Дервенти су, током протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата, док још није била ни формирана Војска Републике Српске, хрватске и муслиманске снаге нападе локално становништво српске националности. Истовремено, у граду су формирани логори за Србе, међу којима је најозлоглашеније било у Дому војске и на локацији Рабић гдје је било заточено 120 Срба док је укупно, кроз дервентске логоре, прошло више стотина српских цивила.

Група америчких тужилаца је прошлу седмицу провела у граду на обалама Укрине и саслушала исповијести осам бивших логораша о страхотама које су претрпјели у логору у војном складишту Рабић на територији Дервенте с прољећа 1992.

Депортације

У Дервенти су, наиме, почетком ратних деведесетих година прошлог вијека, вођене тешке борбе, почињени тешки злочини, а на стотине, махом цивила, српске националности је одведен у неки од злогласних логора које су на тлу тадашње општине формирала хрватско-муслиманске снаге.

Изјаве преживјелих које су документоване у предметима који су вођени пред домаћим правосуђем и публикацијама о злочинима над Србима у последњем рату свједоче о размјерама иживљавања над затвореницима само зато јер су били православци.

Један од најсуровијих била је Азра Башић, припадница ријечке бригаде која је харала Дервенти. Башићева, коју су називали крвава Азра осуђена је 2018. у Суду БиХ на 14 година затвора због тешких злочина, међу којима и клање.

На терет јој је, наиме, стављано да је периоду од априла до јуна 1992. године лично починила убиство једног цивила и учествовала у наношењу снажног физичког и душевног бола и патње, као и мучењу већег броја цивила српске националности који су били затворени у Дому ЈНА у Дервенти.

Она је, наиме, након рата напустила БиХ и емигрирала у Кентаки - САД, али је лишена слободе и процесуирана због имиграцијске преваре, односно јер је дала нетачне податке америчким властима о учешћу у рату у БиХ, а због чега је за њом још раније била расписана потјерница.

Слична судбина дочекала је и Алмаза Незировића, бившег припадника ХВО-а. Он је 2015. године изручен из Америке, а двије године касније пресуђен је у Суду БиХ.

Очекују нове процесе

Да ће ти епилози бити настављени очекује предсједник Удружења логораша Дервента Драго Кнежевић који је међу првима прошле седмице дао изјаву америчким тужиоцима које, како каже, за сада интересују једино злочини у Дервенти.

- Амерички истражиоци су били и отишли и вјерујем за ова лица о којима су истраживали да ће сигурно радити на томе. Сада је само питање да ли ће им бити суђено у Америци или ће бити изручени БиХ. Али сам сигуран да ће истражни органи у САД одрадити то 99,9 одсто. Како су одрадили за Азру Башић, Алмаза Незировића, е тако ће урадити и за ове нељуде због којих су и дошли чак овдје - казао је Кнежевић за "Глас Српске".

Кнежевић је раније потврдио да су амерички тужиоци, који су последњег дана отишли и на локацију некадашњег логора Рабић, све детаљно радили и испитивали свједоке.

Највише пажње су посветити случајевима који се односе на браћу Муриса и Хариса Скелића, који је већ осуђен на годину затвора, а осумњичене за ратне злочине над Србима у Дервенти 1992. године.

- Заинтересовани су се за њих, поготово што су на основу лажних исказа да нису били учесници протеклог рата, добили радне дозволе и визе за боравак у САД, али и за друге - појаснио је Кнежевић који је истражитељима-тужиоцима предао три књиге експертизе о ратним злочинима над Србима у Дервенти.

Свједочења

Кнежевић је, наиме, један од неколико стотина Срба који су прошли тортуру у логорима у Дервенти. Због убистава и мучења затвореника су вођени и процеси пред правосуђем те су појединци и осуђени на затворске казне, од годину па до неколико њих

Раније је управо он и свједочио о злодјелима Скерлића који су близанци.

- Један ме је изводио напоље, наредио ми да клекнем и дао пиштољ да се убијем. Ставио сам га на сљепоочницу, повучем, али опали напразно и он мени опсује мајку четничку, из ријечи да би се убио. Како сам клечао, ударао ме војничким чизмама по грудном кошу и лицу - испричао је Кнежевић, додајући да је и након тога остао у хангару на Рабићу, укопаном под земљом, још неко вријеме.

Остоја Шарчевић, који је такође прошле седмице одговарао на питање групе истражилаца из Америке у неколико наврата је говорио томе како је био у групи од 15 до 18 заробљеника који су одведени у некадашњи Дом војске. Ту је била и злогласна Азра Башић.

- Покојни Благоје Ђураш је био сав крвав. Нос одбијен, вилица. Наредила је да се склоне, клекнула, извадила лептир-чакију. Заклала га је. Рекла је: "Нек војвода лакше дише". Мени и Гарићу је наредила да лижемо локву крви која је била на грудима Благоја. Тјерали су нас да играмо коло по разбијеном стаклу - свједочио је, између осталог, Шарчевић.

Срби су убијани и у другим логорима који су били формирани у Дервенти, а заробљеници су, како је причано, одвођени и на радове, а у ствари су били живи штит с обзиром на то да је ВРС почела операцију „Коридор“.

Тиња нада

У БиХ је, према евиденцијама, отворено неколико хиљада предмета ратних злочина, а правду чекају и у Броду, чији су представници дошли и у Дервенту након сазнања да су у тај град дошли истражиоци из Америке.

Предсједник Организације за тражење погинулих бораца и несталих цивила из Брода Марко Грабовац је потврдио да за "Глас" да ће, како је и најавио, да експертизу о почињеним ратним злочинима у логорима за Србе на подручју Брода предати Амбасади САД у БиХ по савјету истражилаца.

Свједочења и други докази из експертизе темељно су прикупљени, а ријеч је о документацији која је раније достављена и Хашком трибуналу, а позната је и домаћем правосуђу.

И у Броду су, подсјетио је, дјеловали припадници Хрватске војске и ХВО-а у садејству са муслиманским снагама. Грабовац, иако није успио експертизу о злочинима и логорима у Броду 1992. преда како је хтио у руке америчким тужиоцима док су били у Дервенти, не одустаје.

- Имамо снимке, наредбе и друге доказе њихових нечасних радњи у Броду. За неколико мјесеци иза себе су оставили масовне гробнице, три централна логора и још доста мањих као и затвора гдје су били заробљене особе српске националности, без обзира на старост и спол. Све су тако планирано радили, а и људи из Дервенте је било у бродским казаматима. Нећемо стати док све не истјерамо на чистац, пред лице правде. И због брата којег сам пронашао у једној масовној гробници и мајке коју нисам пронашао - истакао је Грабовац који је својевремено био и члан Савјетодавног одбора Института за нестала лица БиХ.

Долазак америчких истражилаца поздравио је предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Милован Гагић, у наду да је ово почетак озбиљног истраживања у вези са српским жртвама протеклог рата, а отворено су позвани и да дођу у Сарајеву гдје је било више од 100 логора за Србе у посљедњем рату.

Експертизе

778

логора за Србе на територији бивше Југославије

• 536 у БиХ (од чега 126 у сарајевско-романијској регији и 57 у Посавини)
• 221 у Хрватској
• 21 у Словенији

(подаци републичког Удружења логораша)

Меморијални центар

Представници града Дервенте и Меморијалног центра Републике Српске су крајем марта ове године потписали споразум, чиме је озваничен почетак реализације пројекта систематског снимања и архивирања свједочанстава чланова породица погинулих и несталих цивила и војника са подручја града.

Директор Меморијалног центра Денис Бојић рекао је да свједочења треба да буду дио највеће дигиталне базе страдања српског народа, што би умањило могућност манипулације и историјске ревизије, истичући да у Дервенти има више од 300 породица које могу да свједоче о губитку члана своје породице који је погинуо као припадник Војске Српске или нестао и страдао као цивил.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.