Позоришна критика: Животињска фарма

Пише Лука КЕЦМAН

У ПОДНAСЛОВУ романа "Животињска фарма"стоји да је то Бајка. По својој садржини, овај роман би требао да има поднаслов Басна, јер кроз ову одредницу се јасније дефинише оно што је Џорџ Орвел написао. Aли, знао је то и сам аутор те је на тај начин ублажио оштрицу овог алегоријског романа жестоке сатире на диктатуру новог доба. Управо то ново доба, као да никада не одлази, као да је ту, увек испред нас, и као да нас константно држи у некаквом митском простору у којем време тече у кругу. Отуда и циклично интересовање за дела Џорџа Орвела, увек када се пред нас испречи ново доба, или неки Фармер Џонс. С те тачке гледишта, овај репертоарски потез ДП се доживљава као врло храбар и провокативан, у сваком погледу. Драматизација, а касније и режија, учинили су да сценски простор остане празан, једнако онако како бива празна наша душа после сазнања да смо обмањени. Управо та константа извире из Орвелове намере и добро је што се редитељ Љељавски држао те идеје, јер је на тај начин сачувао душу дела. Истичући у први план седам (животињских) заповести, које се све време надвијају над главама њихових твораца, редитељ је створио својеврсну сценску тугу и опомену. Она се претвара у плач моментом истицања осме заповести, "Све животиње су једнаке, а неке су једнакије од других", која обесмишљава све јер су се свиње усправиле, као људи. Круг је затворен и све иде из почетка. До неке нове побуне. Можда Људске? Овако замишљену сценску причу, глумци ДП су испричали лако и дисциплиновано. Верујући у идеју да су део колектива и да је у овом задатку он битнији од сваког појединца, освајали су сценски простор вешто и сигурно, у прилично уједначеном темпу и ритму, са повременим музичким нумерама које су разбијале ту монотонију, стварајући импресиван склад игре. С тим у вези је и примедба која се односи на то да се из програма представе не сазнаје ко је сачинио избор музичких нумера, ко је аутор сјајних маски за свиње, ко шта игра, као и нека реченица о редитељу који то свакако заслужује. Уколико се на овакав, истраживачки, начин буду и даље постављале представе на вечерњу сцену ДПРС, сигуран сам да ће она имати своју публику и да представе неће бити само фестивалске, него и репертоарске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.