Познати детаљи сахране Биљане Плавшић

Глас Српске 05.10.2026 14:40

Фото: Агенције | Биљанa Плавшић

БЕОГРАД - Опијело некадашњем предсједнику Републике Српске Биљани Плавшић биће служено сутра у Београду, а сахрана ће бити у сриједу, 7. октобра, у Бањалуци, сазнаје Срна из извора блиских породици.

6. октобар

10.30 часова опијело на Новом гробљу у Београду
11.00 часова ковчег са посмртним остацима Плавшићеве биће отпремљен за Бањалуку

7. октобар

10.00 часова комеморацина у Банском двору у Бањалуци
13.00 часова сахрана на бањалучком гробљу Свети Пантелија

Опијело ће бити служено у 10.30 часова на Новом гробљу, након чега ће ковчег са посмртним остацима Плавшићеве у 11.00 часова бити отпремљен за Бањалуку.

Комеморација некадашњем предсједнику Републике Српске биће одржана у сриједу, 7. октобра, у 10.00 часова у Банском двору у Бањалуци.

Плавшићева ће бити сахрањена у 13.00 часова на бањалучком гробљу Свети Пантелија, гдје ће у 12.00 часова бити служено опијело.

Биљана Плавшић преминула је 1. октобра у Београду у 96. години.

Политичар и универзитетски професор

Била је српски политичар, универзитетски професор и доктор биолошких наука, народни посланик у Скупштини Републике Српске и српски члан Предсједништва некадашње СР БиХ.

Бивши је декан Природно-математичког факултета у Сарајеву, бивши фукционер СДС-а и бивши предсједник Српског народног савеза (СНС).

Биљана Плавшић је рођена 7. јула 1930. године у Тузли, у тадашњој Краљевини Југославији, а одрасла у Сарајеву. Дипломирала је биологију на Природно-математичком факултету у Загребу, гдје је и докторирала ботанику, област биљна вирусологија. Специјализацију је завршила у Америци као Фулбрајтов стипендиста.

Као научник-истраживач боравила је на Виролошком институту у Прагу, Калифорнијском универзитету "Минесота", у Лондону, Барију, Триполију, Њу Делхију...

Након студија била је професор и декан на Природно-математичком факултету у Сарајеву. Уочи распада бивше Југославије, напустила је универзитетску каријеру и ушла у политику.

На изборима 1990. године изабрана је за члана колективног Предсједништва БиХ.

Истовремено је била и предсједник Савјета за заштиту уставног поретка БиХ. Уочи избијања рата у БиХ, априла 1992. поднијела је оставку на обје функције и прешла у Предсједништво Републике Српске.

Из Сарајева, у коме је већ почео рат, изашла је 20. маја 1992. као посљедњи члан ужег српског руководства.

У Републици Српској била је један од два потпредсједника, све до 14. септембра 1996. када је, под притиском међународне заједнице, Радован Караџић пренио предсједничка овлашћења на њу.

На изборима те године изабрана је за предсједника Републике Српске, а на сљедећим предсједничким изборима 1998. претрпјела је пораз од кандидата Српске радикалне странке Николе Поплашена.

Из СДС-а је искључена 20. јула 1997. године. Мјесец дана касније основала је СНС и 28. августа изабрана је за предсједника. На Другој изборној скупштини 30. маја 1998. године поново је изабрана за предсједника СНС-а.

Због пораза на локалним изборима у априлу 2000. године, ванредна скупштина СНС-а јој је 3. јуна изгласала неповјерење. Послије те одлуке, она је са 105 делегата који су је подржали наставила дјеловање под изворним именом партије "Српски народни савез - Биљана Плавшић".

Средином децембра 2000. године Плавшићева је из здравствених разлога поднијела оставку на функцију посланика у Народној скупштини Републике Српске.

Плавшићева се 10. јануара 2001. године добровољно предала Хашком трибуналу пред којим је 7. априла 2000. оптужена.

Осуђена је 27. фебруара 2003. године на 11 година затвора. Из Хага је 26. јуна 2003. пребачена у Шведску на издржавање казне у затвору у Хинсеберју, одакле је пуштена крајем октобра 2009. године у Београд, након одслужења двије трећине казне.

У Београду је живјела повучено, без политичке активности.