Кандидати СНСД-а побиједили и у локалним бастионима СДС-а и ПДП-а

БАЊАЛУКА – Убједљива побједа Жељке Цвијановић у трци за српског члана Предсједништва БиХ није била ограничена само на средине у којима СНСД има јаку локалну организацију или власт, већ је подршка кандидату те странке била широка и у градовима и општинама у којима локалном управом руководе опозиционе странке.

Убједљива предност Цвијановићеве

Према тренутно обрађеним резултатима Централне изборне комисије БиХ, Цвијановићева је освојила 55,41 одсто гласова, Маринко Божовић 26,50, а Небојша Вукановић 18,08 одсто.

Предност Цвијановићеве над првим опозиционим кандидатом износила је готово 29 процентних поена.

Резултати по већим градовима и регионалним средиштима додатно показују ширину те подршке.

• 16 од 17 – средина у којима је Цвијановићева била прва
• 13 – средина у којима је освојила више од 50%
• 1 – средина у којој је Божовић био први

У Бањалуци је Цвијановићева била прва са 48,75 одсто, испред Вукановића са 26,88 и Божовића са 24,37 одсто. У Бијељини, гдје локалну власт има СДС, освојила је 53,08 одсто, док су Божовић и Вукановић добили 26,95, односно 19,97 одсто.

Бањалука:

• 48,75% – Цвијановићева
• 26,88% – Вукановић
• 24,37% – Божовић
• 51,25% – заједно Божовић и Вукановић

Још убједљивија била је у Добоју, гдје је освојила 67,13 одсто, док су Божовић и Вукановић остали на 16,62, односно 16,24 одсто. У Зворнику је добила 65,03 одсто, Божовић 21,64, а Вукановић 13,33 одсто.

Слична слика виђена је и у другим већим срединама. Цвијановићева је у Приједору, Требињу, Брчком, Градишци, Дервенти, Прњавору, Источном Новом Сарајеву и на Палама била прва, а у већини тих средина освојила је и више од половине гласова.

Када се посматрају све веће средине издвојене у овој анализи, Цвијановићева је била прва у 16 од 17. У 13 је освојила више од половине гласова. Испод 50 одсто остала је у Бањалуци, Теслићу и Модричи, али је и у тим срединама била прва по броју гласова. Једини изузетак била је Источна Илиџа, гдје је Маринко Божовић освојио 48,91 одсто, а Цвијановићева 43,72 одсто.

Тај резултат посебно је занимљив јер је Божовић истовремено начелник Источне Илиџе и кандидат СДС-а за српског члана Предсједништва БиХ. У осталим издвојеним већим срединама локална власт није се директно претворила у предност кандидата који су долазили из локалних опозиционих структура.

Тако је Цвијановићева била прва у Бијељини, Теслићу, Модричи и Шамцу, иако СДС у тим срединама има локалну власт, док је у Бањалуци, којом управља ПДП, такође освојила највише гласова. Посебно је занимљива Бањалука, гдје је збир гласова Божовића и Вукановића био већи од резултата Цвијановићеве, али је она појединачно остала прва.

Расподјела гласова тако показује још једну важну карактеристику избора. Опозициони гласови били су подијељени између СДС-а и Листе за правду и ред, док је кандидат СНСД-а наступао као јединствени кандидат најјаче странке власти. У срединама са јаком опозиционом локалном структуром то није свуда било довољно да се та подршка претвори у прво мјесто на изборима за српског члана Предсједништва БиХ.

Минићев резултат другачије распоређен

Слична, али не и истовјетна слика виђена је и у трци за предсједника Републике Српске. Кандидат СНСД-а Саво Минић освојио је највише гласова, али је распоред подршке по већим градовима показао више изузетака него у трци за српског члана Предсједништва БиХ.

У Бањалуци је Бранко Блануша био први са 51,41 одсто, док је Минић добио 44,75 одсто.

Бањалука

• 51,41% – Блануша
• 44,75% – Минић

То је посебно занимљиво јер је Цвијановићева у истом граду била прва са 48,75 одсто. Бањалука је тако показала да бирачи нису у истој мјери подржали кандидате СНСД-а за двије најважније појединачне функције.  У Бијељини је, међутим, Минић био први са 51,08 одсто, док је Блануша добио 43,84 одсто. И у трци за српског члана Предсједништва БиХ и у трци за предсједника Српске тако су у Бијељини први били кандидати СНСД-а, упркос томе што је ријеч о једном од најважнијих локалних упоришта СДС-а. У Добоју је Минић освојио 61,83 одсто, а Блануша 24,65 одсто. У Зворнику је однос био 59,67 према 31,75 одсто у корист кандидата СНСД-а. У Градишци је Минић добио 51,73 одсто, док је Блануша освојио 40,99 одсто. На истоку Српске резултати су били различити. У Источном Новом Сарајеву Минић је освојио 60,11 одсто, док је Блануша добио 37,54 одсто. У сусједној Источној Илиџи однос је био обрнут: Блануша 54,20, а Минић 44,17 одсто.

Минић у већим срединама:

• 61,83% – Добој
• 59,67% – Зворник
• 51,73% – Градишка

Занимљив резултат забиљежен је и у Прњавору, гдје је Блануша био први са 49,30 одсто, док је Минић освојио 47,41 одсто. За разлику од Бијељине, гдје је Минић успио да буде први и поред локалне власти СДС-а, у Прњавору је кандидат СДС-а успио да претвори локалну подршку у предност на изборима за предсједника Српске.

Повезани текст:

СНСД први у 51 локалној заједници, опозиција у седам

Локална власт није била пресудан фактор

Поређење два изборна процеса показује да локална власт није била једини фактор који је одређивао резултат. У неким срединама кандидати СНСД-а освајали су највише гласова и тамо гдје локалну власт држи опозиција, док су Бањалука и Источна Илиџа показале да локална политичка структура може бити важан ослонац кандидату опозиције.

Изборна карта зато није била потпуно иста за двије појединачне функције. Цвијановићева је у Бањалуци била прва, док је Блануша освојио више гласова од Минића. У Бијељини су, с друге стране, и Цвијановићева и Минић били први. Управо те разлике показују да су бирачи у већим срединама правили разлику између избора кандидата за различите функције, а да локална власт није аутоматски значила и побједу кандидата те политичке опције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.