Поводом 17. октобра, дана борбе против сиромаштва

Пензионери, дјеца, незапослени најугроженије категорије становништва... У посљедње вријеме чак и запосленост није довољна гаранција да појединци или породице неће запасти у сиромаштво, рекао Љубо Лепир

БAЊA ЛУКA - БиХ и Македонија спадају у најсиромашније републике бивше Југославије и земље у југоисточној Европи, процијене су међународних институција. Помоћник министра за социјалну, породичну и дјечију заштиту Љубо Лепир изјавио је за наш лист, поводом 17. октобра, Међународног дана борбе против сиромаштва, да се процјењује да је у Републици Српској око 17 одсто становништва сиромашно, а у БиХ око 20 одсто. Наредних 30 одсто је на граници сиромаштва. - Истраживања спроведена прије неколико година показала су да су код нас пензионери једна од најугроженијих категорија становништва, али ту су и дјеца, незапослени. У посљедње вријеме чак и запосленост није довољна гаранција да појединци или породице не западну у сиромаштво - рекао је Лепир. Додао је да су испитивања показала да су најугроженије породице са двоје и троје дјеце, зато што је цијена потрошачке корпе прилично висока. - Те породице морамо на неки начин подржати, јер у расподјели дохотка унутар њих дјеца највише ускраћена - нагласио је Лепир. Статистички подаци нису релевантни показатељи стварног стања, напоменуо је Лепир. Да би се дошло до праве слике, појаснио је, треба узети у обзир и дјеловање сиве економије и црно тржиште рада. Регулисање питања сиромаштва у Републици Српској је брига комплетне Владе и један од најзначајнијих проблема са којим се она сусреће и ради на његовом рјешавању. - У регулисању ове проблематике основна ставка је веће запошљавање, већи бруто национални доходак и јача привреда. Све друго улази у категорију социјалне и хуманитарне помоћи која је и те како потребна, међутим, она не може бити стратешки циљ Владе. У интересу нам је да што мање људи буде у стању социјалне потребе. Комплетан развој Српске ће свакако допринијети смањењу броја сиромашних - истакао је Лепир. Он је напоменуо да се посљедњих годину дана покушава системским мјерама помоћи искључиво најугроженијим категоријама становништва, прије свега, болесним, инвалидима, старим особама и вишечланим породицама. Тако је покренута израда неколико стратешких докумената који ће допринијети побољшању укупне ситуације у овој области. - Поред реформе здравственог система, Министарство здравља и социјалне заштите ради и програме унапређења система заштите инвалидних лица. У процедури је и одношење новог закона о социјалној заштити - рекао је Љубо Лепир. Р. ШКОНДРИЋ ЗAКОН Љубо Лепир је истакао да се општине морају укључити у пружање помоћи сиромашним, као и невладине организације, као што су Црвени крст, вјерске хуманитарне организације. Заједнички се може дјеловати интервентно у појединачним случајевима, али то није системско рјешење и оно се, управо, мора тражити. - До краја године пред Владом би се требао наћи нови закон о социјалној заштити који ће у великој мјери дати системска рјешења за потребе најугроженијих категорија становништва - навео је Лепир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.