Потребно више новца за бирачке одборе

Сарајево - Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ предложила је да у БиХ буде формирана нова радна група да би био унапријеђен изборни процес, уведене нове технологије и пронађен начин за увећање прихода изборне администрације.

Ти и други приједлози су побројани у извјештајима о спровођењу општих избора 2018. године те о спровођењу закона из надлежности ЦИК-а у прошлој години, који су достављени у Парламент БиХ. У најновијем документу, који је потписао предсједник ЦИК-а Бранко Петрић, на прво мјесто стављена је неопходност реформи у наредном периоду, без прецизирања рокова.

- Најбоља форма коју предлажемо је формирање интерресорне радне групе за измјене и допуне изборног законодавства, а посебан акценат стављамо на потребу имплементације свих пресуда Уставног суда БиХ и Европског суда за људска права - навео је Петрић.

Дио препорука ЦИК-а се односи на модернизацију изборног процеса, о којем је и раније било доста ријечи, али ништа није добило потребну подршку.

- Неопходно је израдити стратегију за примјену нових технологија у избором процесу и акциони план за њено спровођење, а у складу са закључком Савјета министара БиХ из јула 2017. године. Постоји потреба и за повећањем средстава за финансирање изборне администрације, посебно за рад у бирачким одборима, због изузетно ниских накнада, усљед чега је на изборима 2018. године забиљежен велики број одустанака - закључено је у препорукама ЦИК-а.

Делегат СНСД-а у Дому народа Парламента БиХ Лазар Продановић, који је више година био члан једне интерресорне радне групе за измјене изборног законодавства, каже да су промјене неопходне, али да је у овом моменту незахвално било шта прогнозирати, јер ни Парламент БиХ, који треба да да зелено свјетло за формирање нове радне групе, не ради због немогућности да се на нивоу БиХ постигне договор о формирању власти.

- Било би добро када би, након разматрања ове анализе, колегијуми оба дома Парламента БиХ донијели одлуку о конституисању радне групе, јер је то већа гаранција да ће измјене и допуне Изборног закона имати подршку - рекао је Продановић и подсјетио да нека од отворених питања захтијевају и измјену Устава БиХ.

Нагласио је да у овој области има доста посла, а у врху је и сређивање стања у бирачким одборима и рад на свим питањима која треба да смање могуће злоупотребе.

Изборни закон БиХ до сада је мијењан више од 20 пута, али тиме нису ријешени суштински проблеми изборног процеса и партија. Измјене које су рађене су махом биле козметичке природе, а до њих се дошло радом радних група, у којима су били чланови Парламента БиХ и ЦИК-а. Најзначајнија промјена десила се прије расписивања локалних избора 2016. године, када је подигнут унутарстраначки цензус за освајање мандата, чиме је смањена могућност изборног инжењеринга на листама. Најкрупнија питања су још отворена, а тичу се, између осталог, примјене одлуке Европског суда за људска права у предмету “Сејдић и Финци” из 2009. године, а која се односе на избор чланова Предсједништва БиХ. Наредни избори требало би да буду у октобру 2020. године, када ће бирачи бирати градоначелнике и начелнике општина те одборнике у локалним скупштинама. И даље су под упитником избори у Мостару, гдје су грађани посљедњи пут на биралишта изашли 2008. године.

ФБиХ

Изборна комисија је у анализи скренула пажњу да, иако је прошла година од посљедњих општих избора, сви резултати још нису имплементирани. Ту је наглашено да још нису спроведени посредни избори за предсједника и потпредсједнике ФБиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.