Потписивање протокола о сарадњи тужилаштава крајем јануара

Београд - Протокол о сарадњи тужилаштава Србије и БиХ о уступању доказа у случајевима ратних злочина биће потписан крајем јануара у Бриселу, изјавио је данас замјеник српског тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић, преносе агенције.

- Тиме ћемо закружити причу о регионалној сарадњи између свих тужилаштава - рекао је Векарић на Дебати о суђењима за ратне злочине у Србији поводом извјештаја Фонда за хуманитарно право.

Векарић је рекао да је протокол о сарадњи српско Тужилаштво парафирало прије два дана у просторијама Делегације ЕУ у Београду.

Протоколом о сарадњи Тужилаштва БиХ и Тужилаштва Србије за ратне злочине предвиђени су модалитети размјене доказа и информација у предметима ратних злочина.

Напредак у процесуирању ратних злочина у региону

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић сматра да парафирање протокола о сарадњи тужилаштава Србије и БиХ у прогону починилаца ратних злочина представља битан напредак у процесуирању ратних злочина у региону.

- На овај догађај се дуго чекало, а резултат је захтјева и притиска из Републике Српске и међународне заједнице структуралним дијалогом о реформи правосуђа у БиХ. Потписивањем овог протокола отвара се могућност размјене документације и података у вези са ратним злочинима почињеним у БиХ - рекао је Велимировић.

Он је подсјетио да је Српска инсистирала на потписивању протокола о сарадњи тужилаштава БиХ и Србије, како би се убрзало процесуирање одговорних за почињене ратне злочине над Србима у БиХ.

Он је рекао да су у вези са овим питањем карактеристична ранија хапшења према Интерполовим потјерницама Србије бившег члана Предсједништва Републике БиХ Ејупа Ганића и генерала тзв. Армије БиХ Јована Дивјака.

- Парафирањем протокола очекујемо да дође до непосредне сарадње тужилаштава Србије и БиХ, како би се што већи број предмета ратних злочина процесуирао на што бржи и ефикаснији начин са коначним резултатима - било ослобађајућим или осуђујућим судским пресудама - истакао је Велимировић.

Он је рекао да је интерес за процесуирање ратних злочина видљив и у раду Тужилаштва Србије за ратне злочине, подсјетивши да је у многим ситуацијама то тужилаштво, када је имало намјеру да процесуира лица одговорна за ратне злочине над припадницима српског народа, било онемогућено зато што су њихови напори били оспоравани из БиХ, јер није постојао овакав или сличан протокол.

Велимировић је нагласио да се то највише огледало у предмету “Добровољачка улица” гдје је комплетна документација била у Србији зато што је тај ратни злочин почињен у вријеме када је на простору БиХ била стационирана ЈНА и зато што је велики број жртава држављана Србије.

- То је обавезивало Тужилаштво Србије за ратне злочине да покрене истрагу, како би се открили и процесуирали починиоци тих ратних злочина, али то није било могуће због непостојања оваквог или сличног споразума - закључио је Велимировић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.