Поштивање Закона о слободи приступа информацијама

Закон садржи најмодернија рјешења, али се у пракси она не примјењују како је очекивано. Најбоље резултате у овој области имају општинске управе, за разлику од фондова, јавних предузећа и установа, истакла Нада Граховац

ЗБОГ ускраћивања права на приступ информацијама, омбудсману Републике Српске стиже све већи број жалби грађана. Тако је у прошлој години омбудсман запримио 160 жалби које су у вези са овим проблемом, што је за 33 одсто више у односу на 2005. годину. - Закон о слободи приступа информацијама утврђује право грађана да добију информацију, а тако се промовише већа отвореност и одговорност јавних органа. Један од циљева Закона је да се грађанима обезбиједи бесплатан приступ информацијама - пише у извјештају омбудсмана за 2006. годину. У извјештају је додато да је јасно одређено да се, ако се од јавног органа траже копије докумената, првих десет копија не наплаћује. Омбудсман је у извјештају констатовао да јавни сектор није довољно озбиљно схватио примјену овог закона који је на снагу ступио 2001. године, па неке установе још нису израдиле индексе и водиче и нису именовале службенике за информисање. - Закон о слободи приступа информацијама у највећем дијелу садржи најмодернија рјешења, али у пракси она се не примјењују како је очекивано. Констатовали смо да најбоље резултате у примјени овог закона имају општинске управе, за разлику од фондова, јавних предузећа и установа - истакла је омбудсман Републике Српске Нада Граховац. Додала је да су, с друге стране, спроведене анкете показале да су и сами грађани веома мало или скоро никако упознати са постојањем овог закона и свим могућностима које им он пружа. - Овоме је допринијела, с једне стране, недовољна медијска промоција Закона, а с друге стране свјесно избјегавање увођења отворености и одговорности у рад јавних органа - нагласила је Нада Граховац. Закон о слободи приступа информацијама, наведено је у извјештају, прописао је и то да су јавни органи обавезни да свака три мјесеца извјештавају Народну скупштину и омбудсмана Републике Српске о статистичким подацима који се односе на број запримљених захтјева, врсту тражених информација и друго. - Веома мали број јавних органа ову обавезу извршава, док неки уопште не праве разлику између наведене законске обавезе и свог редовног извјештавања - нагласила је Нада Граховац. Одређен број жалби омбудсману односио се и на случајеве злоупотребе Закона, од стране људи који су тражили информације. - Један од основних циљева овог закона је то да онај који тражи информацију не мора да образлаже разлоге тражења. Зато је сваки покушај злоупотребе штетан - рекла је Нада Граховац. Поједини органи истакли су да је проблем и то што појединци траже информације које су општепознате или већ објављене. - Овакви случајеви ипак не смију ослободити надлежне установе од прописаних обавеза - сматра Нада Граховац. Према њеним ријечима, спремност на давање информације се подразумијева, а подносилац захтјева има право да у законом утврђеном року добије одговор. С. МИЛЕТИЋ ЗAБРAНA У извјештају омбудсмана наведено је да је забиљежено непоштивање Закона у оном дијелу који се односи на то ко, када и под којим условима може да ускрати приступ одређеној информацији. - Дешавало се то да појединци за тражену информацију добију службени одговор да се информација не може објавити, а да се послије тога, она одређеним неслужбеним каналима ипак прибави - истакнуто је у извјештају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.