Да ли је дошло вријемe за растанак са страним судијама

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Састав и правила рада Уставног суда БиХ након краћег затишја поново избијају на врх листе проблема ове земље јер су посљедњом одлуком, упозоравају стручњаци, потврдили оно што им се стално ставља на терет, а то је да су само продужена рука Канцеларије високог представника у БиХ (ОХР).

Институција Уставног суда БиХ је утемељена члановима Устава којим се, осим надлежности, уређују и организационо устројство и процедуре, те коначност и обавезност његових одлука. Уставни суд, по Уставу, има девет судија, али већ дуже вријеме функционише у крњем саставу.

У Суду их тренутно има седам - четворо је именовано у Представничком дому ФБиХ и ради се о Бошњацима и Хрватима, а преостали су стране судије из Њемачке, Албаније и Швајцарске. С друге стране, нема ниједног од двоје судија из Српске, колико прописује Устав, због пензионисања доскорашњих кадрова те чињенице да Српска захтијева да се суд уведе у законски оквир, поздрави се са троје страних судија па тек онда да именује своје представнике.

Представници власти у Српској су истрајни у захтјеву да буде усвојен закон о Уставном суду БиХ који би прописао правила рада, али и дефинисао да само домаћи стручњаци могу бити судије у тој правосудној институцији. Тај став не дијеле политички представници Бошњака због којих и нису пролазили приједлози закона на таквим основама у Парламентарној скупштини БиХ.

Право лице

Иако је Уставом прописано да ће судије бити истакнути правници високог моралног угледа, за дио њих, посебно из реда Бошњака, из Српске се свако мало упозорава да је ријеч о људима са ратном прошлошћу и блиским везама са бошњачким странкама. Осим тога, Уставом је дата могућност да, послије првих пет година, Парламентарна скупштина може законом предвидјети другачији начин избора троје судија које бира предсједник Европског суда за људска права.

Међутим, то се до данас није десило, а суд је поново доспио у центар пажње након што није прихваћен захтјев правног тима Милорада Додика у којем је затражено "замрзавање" пресуде Суда БиХ којом је осуђен на годину дана затвора и шест година забране обављања функције предсједника Српске.

Ту одлуку су донијеле судије именоване у Федерацији и у Стразбуру, што је освјежило раније тврдње да раде у договору са ОХР-ом, а услиједила је свега неколико дана након што се у Савјету безбједности УН, никада гласније, чуло да је та канцеларија постала сувишна у БиХ.

Додатну јачину тој тврдњи, иза које дуже вријеме стоје Русија и Кина, дале су поруке које су стигле, између осталог, од представника САД у Њујорку.

Саговорник "Гласа Српске" близак дипломатским круговима тврди да се на тим адресама, осим тога како смањивати присуство ОХР-а, разматрају и неке од опција како, усљед промјена на геополитичком плану и заокрета који је Америка направила у спољној политици, завршити мандат страних судија у Уставном суду БиХ.

- Треба окончати контроле Европског суда за људска права над три мјеста у Уставном суду БиХ. Иако би то захтијевало уставни амандман, то би се могло учинити брже прекидом међународног финансирања за троје страних судија - истакао је саговорник "Гласа" не износећи више детаља.

Плате страним судијама у БиХ су, међутим, регулисане одлуком о платама и финансирају се из буџета суда, односно од новца пореских обвезника. Према појединим подацима који су откривани, они из касе на годишњем нивоу по основу плата извлаче између 170.000 и 250.000 марака.

За то вријеме су са колегама, посебно из реда Бошњака, изложени критикама да се, умјесто заштите Устава на принципима Дејтонског споразума, заправо политички обрачунавају са Српском, с намјером да направе нови уставни систем по вољи само једног народа у БиХ.

То се могло чути управо и након посљедње одлуке која се тиче Додика који је, као предсједник Српске, пресуђен јер није испоштовао одлуке Кристијана Шмита којег републички органи не признају као високог представника због тога што на то мјесто није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН, на шта су указале крајем октобра Русија и Кина.

Посебно је, према ријечима саговорника "Гласа", запарала уши тврдња Суда који је у образложењу своје одлуке признао Шмита као некога ко је у рангу, па чак и изнад Парламентарне скупштине БиХ као законодавац, наводећи да он на то има право као високи представник.

Први замјеник предсједавајућег Уставноправне комисије у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милан Петковић, подсјећајући да су стране судије одавно, и по Уставу, требале да оду из Уставног суда БиХ, додао је да је  актуелни моменат право вријеме да се ово питање поново актуелизује.

- Прича о страним судијама је сада можда актуелнија него икада прије. Треба коначно донијети закон о Уставном суду БиХ јер они никада нису радили по закону, већ по сопственим правилима. Закон би, барем дјелимично, могао регулисати, ако не директно одлазак страних судија, онда им ограничити мандат и прописати начин на који ће, након што им истекне мандат, бити изабране нове судије те сва остала важна питања, од кворума, надлежности и тако даље - рекао је за "Глас" Петковић који је кадар Уједињене Српске и шеф Српског клуба у Представничком дому.

Упозорења

На Уставни суд БиХ и његово неуставно дјеловање упозоравала је и Влада Српске и то Савјет безбједности УН путем својих редовних полугодишњих извјештаја које шаље на ту адресу.

Тако је у једном од њих наведено да је Уставни суд БиХ "који је дужан да поштује Устав, требало да стави тачку на безакоње и поништи неспорно неуставне мјере ОХР-а".

- ОХР-ове одлуке су евидентно неуставне и ОХР-овим законима усмјереним на централизацију БиХ дрско се одбацује федерална структура. Умјесто да обављају своју дужност, већина судија у Уставном суду постала је поуздана печат-машина за одобравање ОХР-ових и других неуставних иницијатива. Наиме, одувијек постоји судијска већина коју чине двојица судија из реда Бошњака који на сваки начин подржавају централизацију и тројица страних судија који гласају по жељи ОХР-а. Када се Уставни суд једном, 2006. године, усудио да оспори одлуку високог представника, тадашњи представник је одговорио тако што је поништио судску одлуку и издао запањујућу одлуку којом се забрањује свако судско преиспитивање које "на било који начин доводи у питање било коју одлуку ОХР-а", чиме је проглашено да ОХР ужива пуни имунитет и неограничену моћ - наведено је у извјештају Владе.

Присуство страних судија у Уставном суду је, упозорили су поново, неспојиво са суверенитетом БиХ и демократијом па тако и чланством у ЕУ.

- Не постоји ниједна суверена земља у свијету чији уставни суд има резервисана мјеста за стране судије, а камоли судије које је именовао неки странац (предсједник Европског суда за људска права) без њене сагласности. Јавна је тајна да Уставни суд годинама добија инструкције од ОХР-а и других страних елемената - један је од закључака власти у Бањалуци након што су судије у Сарајеву измијениле правила о раду и омогућиле да су засједања могућа и када им не може присуствовати ниједан члан којег бира Народна скупштина Српске.

Правни заступник Републике Српске Лазар Стјепановић је изјавио да је и из посљедње одлуке о захтјеву Додикове одбране прилично јасно да Уставни суд не жели да се упушта у разматрање било чега што се повезује са ОХР-ом, истовремено стављајући Шмита и изнад Парламентарне скупштине БиХ.

- Ту су потврдили да високи представник може да ради шта хоће и како хоће, али када би ОХР и отишао из БиХ, тај Уставни суд остаје као други круцијални проблем, посебно јер у њему сједе стране судије. То треба рјешавати - изјавио је Стјепановић за "Глас".

Мишљење ЕУ

Да питање страних судија треба да буде ријешено, наведено је и у Мишљењу Европске комисије о приступању земље Унији. Иако је само тамо наведено, и тај задатак је изазвао, и још изазива, различита тумачења, јер су званичници Брисела остали недоречени.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.