Послије Олује: Из ове коже се не може

Београд/Бањалука - Представници Срба прогнаних из Крајине за време "Олује" окупили су се данас испред Цркве Светког Марка у Београду гдје је одржан помен жртвама страдалим прије 19 година.

С пет година Данијела Бакрач је с породицом протерана из Лушчана, крај Глине. Данас је са својима испред Цркве Светог Марка у Београду.

"Ја сам тачно прије 19 година дошла у Србију. Отац ми је погинуо, стриц ми је погинуо и данашњи дан је за нашу породицу најтужнији дан у нашим животима. Кад обучем ношњу, то је једини начин да се ја вратим том неком поријеклу, коријенима и да се повежем са нечим што нажалост више не постоји", прича нам Данијела.

4. август не заборављају ни много старији. Они који су прије 19 година напустили Книн кажу да их и даље притискају догађаји из прошлости, али да су се на неки начин и помирили са судбином.

"Из ове коже се не може" и "што је ту је, готово, нема више", најчешћи су коментари становника Книна који су се окупили данас на помену жртвама "Олује" у Цркви Светог Марка на Ташмајдану.

19 година од почетка "Олује", која је започела 4. августа војном акцијом оружаних снага Хрватске, у којој је погинуло и нестало 1.853 Срба, а протјерано најмање 220.000 њих - за Србију је "тежак и тужан" дан.

"Ми не желимо да гледамо у туђе двориште, али сматрам да ово није ни прилика да неко слави прогон својих грађана. Ми не желимо да дијелимо лекције али је то свакако прилика да се ова порука упути и то је на неким другима да размишљају о томе. Ми морамо да размишљамо о свом народу", каже министар полиције Небојша Стефановић.

Предсједник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта каже да у Хрватској нема политричке воље да се ексхумирају посмртни остраци Срба који се налазе на познатим мјестима".

"Није ријешено ни питање обештећења породицама жртава. Такође имамо велики проблем око суђења за ратне злочине. У Хрватској постоје двоструки стандарди, далеко строжи за Србе, далеко блажи за Хрвате", каже Линта.

Дирекотр Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац изјавио је да очекује да Међународни суд правде донесе пресуду да су Хрвати починили геноцид над Србима у војној акцији "Олуја" у љето 1995. године.

"Ове године имамо суђење пред Међународним судом правде у међусобним тужбама Србије и Хрватске ко је над ким починио геноцид. Очекујемо пресуду до краја ове или у првој половини наредне године и о том питању смо умјерени оптимисти", рекао је Штрбац послије полагања вијенаца на гробљу у Бањалуци поводом 19 година од егзодуса Срба из некадашње Републике Српске Крајине.

Он је навео да су рођаци цивила погинулих у "Олуји" прије месец дана пред Европским судом за људска права тужили Хрватску захтјевајући за накнаду штете.

"Суд је у 21 случају затражио од Владе Хрватске да одговори какве су све мјере предузели за откривање убица", рекао је Штрбац.

Он је још казао да је "Веритас" затражио од Међународног суда правде да Хрватској буде наређено да из свог закона избаци прославу Дана побједе и домовинске захвалности и пролсављање годишњице "Олује".

Обиљжавање 19 годишњице "Олује" у Бањалуци је почело синоћ паљењем свијећа у порти храма Христа Спаситеља, а настављено данас служењем парастоса за настрадале и полагањем вијенаца и цвећа на гробљу.

У хрватској војно-полицијској акцији "Олуја", која је почела 4. августа 1995. године, на подручју некадашње Републике Српске Крајине убијено је и нестало око 2.000 Срба, а протјерано око 220.000.

Србија је још увијек земља с највише избјеглих и интерно расељених у Европи. Према подацима Комесаријата за избеглице, од 610.000 избјеглих, који су од 1991. уточиште потражили у Србији, више од 43.000 људи и даље имају статус избјеглице, од чега је скоро 32.000 из Хрватске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.