Послије избора у Србији: РС уз европску Србију

Пише Пантелија МAТAВУЉ

Земља Србија одувијек је била на раскршћу било римских легија, било трговачких каравана, освајача или царских курира. И на овим изборима у одлучивању о властитој будућности, Србија је била на раскршћу. Свако је по својем оцјењивао којим правцем му је боље и сигурније. И тако је одлучивао. Нови мандат од народа добио је Борис Тадић. Избори који по много чему личе управо на оне који се одржавају у државама традиционалне демократије тамо крај Темзе, у Aлзасу... Само овога пута, што је за Србију карактеристично, у поштеној трци двије политике, за прса је добила битку Демократска странка која је кандидовала Бориса Тадића. Прије него аналитичарима препустимо да раде свој посао који то иначе са великим апетитом раде, као и страним интересантима сваке врсте и који све вагају, рецимо да је Република Српска можда више него икада била с пуном пажњом у Србији и чекала резултате гласања. Најављена и пружена безрезервна подршка предсједника Владе Милорада Додика старом - новом предсједнику Србије, сада је јасно - била је у ствари најбоља процјена стања, расположења бирача и карактера обичног човјека у Србији. И приговори од СДС-а и радикала у Српској који су Додику упућивани због подршке Тадићу, нису имали тврдо упориште, нити су пали на плодно тло. Добра процјена из Републике Српске и са ове стране Дрине била је пун политички погодак. То је чињеница коју свако мора да уважи и која се потврдила одмах по затварању гласачких кутија. Печат читавом амбијенту, прогнозама, анализама, надањима - дали су бирачи чију је карактеорологију добро одвагала овдашња политика. A ми смо, пуним правом и са извјесним својим жељама, пратили који пут Србија бира. На народу је била одлука и то свијет поштује. A тај пут можда је и наш. Наравно, ништа се одједном неће промијенити. Енглези су парламентарну демократију и култ права гласа његовали и изграђивали вијековима. Избори неће промијенити одмах слику Србије, њену традицију, суштину и живот крај Тисе и Мораве.... Показали су душу бирача. Шта мисле и шта желе или бар њих већина. Неки су рекли да је то био референдум у Србији. Историја овог народа пуна је референдума, одлука, скретања, посртања, дизања, свађа... Превагнуло је оно што су осјетили на својој кожи, а оно што не знају (будућност) тога се и не плаше. Само да нас опет не мора опомињати Aрчибалд Рајс. Изабран је пут којим се чешће иде - корак по корак, уз освајање симпатија Европе. Тај правац подразумијева поштивање и својих противника, њихових ставова, навика, насљеђа и надаље унапређење заједничког живота. То је ваљда и основна карактеристика највећих снага у Европи које редовно побјеђују и добијају гласове свог народа на изборима. Србија је изабрала Европу. Зато је на изборе изашла као и 5. октобра 2000. године када је једина у региону са власти скинула стари, ратни режим и довела нову снагу, демократску, цивилизовану и прихватљиву. Прва у региону, поред Републике Српске. У другим земљама на власти су ратне странке које су доживјеле потпуну трансформацију. У Хрватској се ХДЗ као владајућа странка из протеклог периода Иве Санадера одржала у прочељу и тамо одакле се влада. Наравно, трансформисана. У Федерацији БиХ су на власти такође трансформисани националисти. У Црној Гори исти они који су владали протеклих 15 година, само преобраћени. Судбина и пут Србије за који се одлучила 5. октобра 2000. године поновним избором Бориса Тадића потврдила је свој избор, а он је - Европа са свим нашим вриједностима, љепотама и тамним странама. Сада је ред на Европу да Србији да оно што је обећала. Да обичан човјек осјети шта је то што му нуде. Или су, не дај Боже, преварени и уљуљани. Aко јесу, кајмо се као сви који вјерујемо обећањима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.