Посланици из различитих сазива НСРС за „Глас“: Нема силе која може да порази јединство (ФОТО; ВИДЕО)

БАЊАЛУКА - Настала у тешко вријеме, очувана у још тежем, Народна скупштина и данас још одбија ударе и западне олује и у миру стоји на првој линији одбране Републике Српске која мора да памти подвиг оних који су ударили темељ првој Скупштини српског народа у БиХ и истовремено не дозволи да ико руши светињу какав је републички парламент.

Ту поруку упутили су политички представници српског народа, међу којима је и немали број оних који су били посланици у првом сазиву Народне скупштине чији су темељи ударени 24. октобра 1991. године.

Скупштина српског народа у БиХ основана је у Сарајеву на данашњи дан прије пуне 33 године. На првој сједници расписан је плебисцит и усвојена Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији, а српски посланици тад су сматрали да је оснивање Скупштине српског народа и конституисање Републике Српске било нужно за очување идентитета и државности Срба у БиХ.

Међу њима био је и Слободан Бијелић. За “Глас” каже да често, посматрајући данашњу геополитичку ситуацију, помисли како су тадашњи догађаји из 1991. били наговјештај крупних дешавања на истоку Европе којима свједочимо.

- БиХ је у оно време била Југославија у малом, а тадашња непринципијелна муслиманско-хрватска коалиција, наслућена у постизборном весељу са везаним барјацима и специфичним песмама негде доле у Херцеговини, је пожурила у прегласавању српских представника не би ли што пре издејствовала позицију неке, како смо ми већ тада знали да кажемо, ен-де-беиха, односно независне државе БиХ. Српски посланици су, предвођени својим бриљантним и мудрим политичким руководством које је имало академије у свом саставу и у политичком савету странке, препознали те намере и предузели одређене мере - присјетио се Бијелић и додао да су Срби били ти који су увијек реаговали на повучене потезе друге стране.

- Морали смо да се повучемо из онакве скупштине и да оснујемо своју народну скупштину - рекао је Бијелић.

Били смо тада, каже, сами са собом и себи окренути.

- И верујте, упркос малодушности ми смо, бранећи своје и верујући истински да је то наше, постигли своје циљеве. Одбранили смо своје бивствовање у БиХ, добили Дејтонски споразум који нам се спочетка није допадао, али је чињеница да је Српска њиме међународно призната, а из мојих озбиљних и кредибилних извора знам да је било договора и идеја да ћемо након две, три године добити право да се на референдуму изјаснимо о изласку из БиХ. Живим и овог октобра и размишљам о том референдуму ма шта мислио господин Бећировић или неко други у Бриселу или Сарајеву. Доћи ће и то време, урадићемо то мирним путем и бићемо веома добри суседи који ће се поштовати и боље споразумевати. Ми смо генерација која је урадила нешто озбиљно у политичком смислу за свој народ и сматрам да би у сваком будућем времену било упутно и искрено од било кога да ода признање и искаже пошту и пијетет према онима који нису више међу нама, а који су уложили знатан део својих живота за наставак и одбрану Републике Српске - закључио је Бијелић.

Драган Калинић је за посланика биран у првих шест скупштинских сазива, а у више наврата је и за предсједника парламента. Свака, како је рекао за “Глас”, озбиљна земља која држи до себе и свог наставка обиљежава важне датуме из своје историје.

- То чине велика Америка и велика Русија и сви то раде са највећим пијететом. И наша Република Српска, неупоредиво мања, али за српски народ и те како велика, требало би са поносом да се сјећа и сваки пут свечано обиљежи 24. октобар као дан када су српски посланици из различитих партија храбро и уз пуно јединство основали Скупштину српског народа у БиХ као јасан одговор на прегласавање у парламенту БиХ и на једнострани акт сецесије од тадашње заједничке државе Југославије. Љуто се варају они који мисле да ми свој пут у будућност не знамо. И у тим будућим преломним одлукама снагу би требало да црпимо из јединства свих политичких партија како је то било тог далеког октобра 1991. јер нам тада нити једна спољна или унутрашња сила нису могле ништа - поручио је Калинић.

Зоран Ђерић је биран за посланика у петом, шестом, седмом, осмом и деветом сазиву. За њега НСРС заузима посебно мјесто и једна је од најзначајнијих институција која чува и која ће чувати континуитет Републике Српске и на њеном путу ка ЕУ.

- Ако бисмо повукли паралелу између оног и овог времена, мислим да су се промијениле околности у пословничком смислу и нових информатичких технологија, али је ономад било далеко веће уважавање опозиције и власти - рекао је Ђерић за “Глас”.

Немања Васић био је посланик у другом, трећем, четвртом и петом сазиву. За “Глас” каже да је опозиција раније више уважавана и прихватани њени приједлози.

- На паузама се ишло на ручак и није се гледало ко с ким сједа. Главно је тада било интерес Републике и интерес народа, а сад то није тако, барем ја то не видим - рекао је Васић који је истакнути функционер СДС-а.

У НСРС ће данас, поводом прославе 33. годишњице оснивања, бити промовисана књига “Арматура суверенитета” која садржи сва акта која је Скупштина изгласала.

Кључна акта

Посланици су 9. јануара 1992. године усвојили Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ и тај дан се у Републици Српској обиљежава као Дан Републике. Скупштина је 28. фебруара исте године донијела Устав, као утемељење правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.