Посебна сједница НСРС: Ветерани траже регистар бораца и накнада, те већи додатак

БАЊАЛУКА - Борачке категорије траже да буде објављен регистар свих бораца, као и регистар давања накнада, како би се избјегле злоупотребе, рекао је предсједник Ветерана одбрамбено-отаџбинског рата Ристо Јефтић, на посебној сједници Народне скупштине РС посвећеној положају борачке популације.

Он је изнио више захтјева који се односе и на побољшање статуса бораца, попут одласка у пензију са 58 година старости, потпуног ослобађања трошкова лијечења за I и II борачку категорију, и повећања мјесечног борачког додатка на пет марака по мјесецу, али и уклањања неправди и злоупотреба.

Према његовим ријечима, посебан проблем је Закон о правима бораца за који је нагласио да је створио много проблема и омогућио бројне злоупотребе и затражио да он буде измијењен.

– Поменути закон је изазвао многе неправичности у утрошку огромних средстава која се издвајају у ову популацију. Огроман број лажних бораца, тежак материјални положај бораца и њихових породиcа, неки су од кључних проблема. Тражимо увођење мјесеченог додатка од пет КМ за сваки мјесец проведен у рату. Под два, одлазак у пензију са 58 година живота. Под три, утврдити правичну категоризацију бораца на оне који су били у директној борби са непријатељем и оне који то нису. Објавити регистар бораца, обезбједити социјалну и здравстену заштиту за породице погинулих бораца – неки су од захтјева овог удружења које је прочитао Јефтић.

Поручио је политичарима да не дијеле борце на „њихове и наше“ јер су борци увијек били обучени у једно рухо, а то је рухо народа Републике Српске.

Јефтић је на посебној сједници Народне скупштине рекао да би сједница требала да пронађе узроке који су борце довели у лош положај.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске (БОРС) Александар Савић, изјавио је да од свих политичких актера очекује да борцима посвете пажњу.

– Једно од најважнијих питање је давање посебног статуса Борачкој организацији РС јер она окупља око 84 одсто бораца произашлих из рата. Данас је потребно тражити рјешења која ће доћи без великих полемика  – рекао је, између осталог, Савић.

Савић је истакао је потребу побољшања материјалног положаја борачких категорија и упознао посланике о закључцима Предсједништва БОРС-а у вези са овим питањем.

-Предсједништво БОРС-а предлаже допуне Закона о правима бораца, ратних војних инвалида и породоца погинулих бораца, заједничко потисивање меморандума о сарадњи Владе Републике Српске и БОРС-а - истакао је Савић, обраћајући се у својству госта на посебној сједници парламента.

Он је рекао да закључци Предсједништва БОРС-а обухватају залагање за запошљавање око 1.030 дјеце погнулих бораца, као и накнаду за борачки додатак у износу од пет КМ за сваки мјесец проведен у зони борбених дејстава.

-Инвалиднине за породице погинулих бораца и ратних војних инвалида требале би да буду 80 одсто од основице, ако је, према најновијим показатељима, основица за обрачун 635 КМ - истакао је Савић.

Он је предложио да борачке категорије без запослења са навршених 60 до 65 година имају право на минималну пензију по критеријумима јавног позива, а што се односи и на борце старије од 65 година без икаквог примања.

-Борцима који се налазе у процесима суђења пред Судом БиХ и Републике Српске за наводне ратне злочине треба омогућити накнаду трошкова у току судског поступка до доношења правоснажне пресуде- навео је Савић.

Он је рекао да се БОРС залаже за наставак стамбеног збрињавања ратних војних инвалида од четврте до десете категорије, као и бораца отаџбинског рата који нису стамбено збринути, те да приоритет у запошљавању имају демобилисани борци и дјеца погинулих биораца ВРС.

Он је демантовао да је БОРС направила пропусте у борби за бољи статус бораца, јер је она невладина организација која нема ту моћ.

Врховац апеловао на потребу јединства

Предсједник Савеза ратних војних инвалида Републике Српске Драган Врховац апеловао је на потребу јединства свих борачких категорија с циљем заштите Српске, која је изложена свакодневним нападима изнутра и из вана.

-Ако се уруши Република Српска, ништа нам не значе права која имамо. Ратни војни инвалиди су учествовали у одбрани Српске и уградили у дјелове свога тијела у темеље Републике - истакао је Врховац, обраћајући се у својству госта на посебној сједници.

Врховац је навео да очекује да ће у наредном периоду бити ријешено стамбено збрињавање 865 ратних војних инвалида од прве до четврте категорије додјелом стамбене јединице или за помоћ за реновирање и адаптацију објеката које користе.

Он је додао да би се након тога наставило са стамбеним збрињавањем ратних војних инвалида од пете категорије и даље.

Врховац је рекао да је Влада Републике Српске учинила напредак у погледу бањске рехабилитације коју користи више од 1.000 ратних војних инвалида преко Фонда здравственог осигурања.

Он је напоменуо да је у Републици Српској у односу на земље у окружењу ријешено питање ортопедских помагала на начин да ратни војни инвалиди добијају новчани износ, те да сами себи траже мјесто за израду ортопедских помагала.

Врховац је истакао да је Влада Републике Српске за 2022. годину повећала издвајања за ове намјене за 500.000 КМ, како би се побољшао квалитет ортопедских помагала.

Он је затражио да Влада Републике Српске покуша изнаћи средства да се од 1. јануара 2025. године лична инвалиднина обрачунава тако да основица буде просјечна нето плата у претходној години.

Позивајући се на податке из октобра 2020. годне, Врховац је рекао да у Републици Српској има 30.330 ратних војних инвалида који су сврстани у десет категорија.

Предсједник Организације ампутираца УДАС Жељко Волаш рекао је да је ова популација дала велики допринос развоју друштва, али да је за све борачке категорије неопходно ријешити проблеме са којима се суочавају.

-Ампутирци су хероји, а захваљујући сарадњи са властима Републике Српске имамо квалитетна медицинска средства. Ради тога наши људи су успјешни у различитиим областима - додао је Волаш.

Рајилић: Важно што је регулисан статус жена жртава рата

 

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић - Рајилић истакла је да је изузетно значајно што је усвојен Закон о женама жртвама рата и регулисан статус овог удружења, као и да је неопходно додатно побољшати положај борачких категорија.

-Преданим радом рушимо бројне блокаде, пријављујемо надлежним органима наше мучитеље, а циљ су нам истина и правда - рекла је Рајилићева на посебној сједници.

Она је нагласила да су институције Републике Српске помогле рад Удружења.

Предсједник Скупштине Удружења ветерани Републике Српске Душко Вукотић сматра да је статус демобилисаних бораца на ниском нивоу и да је зато добро што се разговара и траже рјешења.

-Послали смо амандман на Устав Републике Српске како би била дефинисана категорија борац и надам се да ће ускоро бити примијењен - рекао је Вукотић.

Предсједник Савеза удружења цивилних жртава рата Републике Српске Душан Бабић рекао је да је неопходно омогућити да цивилне жртве рата на лични захтјев могу тражити ревизију инвалиднине како би им била повећана.

Он је оцијенио да је сарадња Савеза са институцијама Републике Српске веома добра, изразивши наду да ће тако и остати.

Предсједник Организације старјешина ВРС Слободан Жупљанин указао је на важност да се институционално рјешавају борачки проблеми и да у томе не смије бити политизације и личних интереса.

-Значајна материјална средства су уложена у рјешавање проблема борачких категорија, али се може поставити питање да ли су могла бити правичније распоређена. Подржавамо све који се залажу са одбрану дејтонске позиције Републике Српске. Морамо пружити помоћ лицима који су проглашена кривим за наводне ратне злочине - рекао је Жупљанин.

Након њих, очекује се обраћање још  десетак представника борачких удружења у Репблици Српској.

Претходно се парламенту обратио Недељко Гламочак, посланик СДС-а у име предлагача који је изразио задовољство што су сви клубови посланика подржали одржавање ове сједнице и апеловао на све да се ово питање не политизује већ да се поправи положај оних који су најзаслужнији за стварање и одбрану РС.

Гламочак рекао је да је у Српској неопходно унаприједити социјални, друштвени и материјални положај бивших припадника Војске Републике Српске (ВРС).

Истакао је да су права која су бившим припадницима ВРС-а утврђена на основу њиховог доприноса у протеклом рату, односно стечена права дефинисана законима из 1996. и 1999. године, накнадним измјенама закона "одузета или умањена".

Он каже да је велики број лица, која нису била припадници ВРС-а, стекло потврде да су учествовали у рату и добило исти статус као они који су то заиста били.

-Тај проблем траје више од 25 година, због чега је нанесена штета истинским борцима и држави, јер се свих ових година неоправдано користе и дијеле средства људима који то нису заслужили - рекао је Гламочак.

Он је навео да је 2007. године своје право остваривало 77.703 борца, док се 2020. године тај број повећао на 112.943 борца, а укупан број на скоро 206.000 бораца и да се ти подаци, како каже, јасно виде из званичног извјештаја Министарства рада и борачко-инвалидске заштите.

Гламочак оцјењује да је велика грешка направљена и "погрешним начином категоризације", која је дефинисана бројем мјесеци проведених у зони борбене опасности, умјесто зонама непосредне опасности и директних борбених дејстава.

Према његовим ријечима, лица која су на основу одликовања добила статус борца, а нису били активни припадници, то право и тај статус нису заслужили.

Он је навео да "увећан и нереалан број бораца оптерећује реализацију позитивних рјешења којима би се побољшао положај истинских припадника ВРС", те да треба хитно извршити "квалитетну појединачну ревизију свих лица која по овом основу остварују дата права".

Сједници присуствују и Жељка Цвијановић, предсједница РС, Радован Вишковић, предсједик Владе РС и министри у Влади.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.