БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Радна група за припрему нацрта амандмана на Устав БиХ и измјена Изборног закона БиХ још није завршила повјерени посао, а с обзиром на то да је већ извјесно да ни на предстојећим општим изборима неће бити нових правила, евентуални договор људи из струке би могао послужити као добра подлога онима који убудуће буду држали политичке конце ове земље у својим рукама.

Савјет министара је, на приједлог Министарства правде, у октобру 2025. усвојио Одлуку о формирању радне групе за припрему нацрта амандмана на Устав БиХ и нацрта закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ с циљем извршења пресуда суда у Стразбуру.

Мјеста у радној групи повјерена су политичким представницима три народа, међу којима су и стручњаци за уставно право, а из Савјета министара БиХ је поручено да повлачењем тог потеза спроводе закључак са јулске сједнице из исте године када је усвојен Ревидирани акциони план за извршење пресуда Европског суда за људска права у предметима "Зорнић",  "Сејдић и Финци", "Пилав" те "Пударић" против БиХ.

Задатак чланова је да, у складу са Ревидираним акционим планом, припреме нацрт амандмана на Устав БиХ, идејна рјешења нацрта закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ, одрже дводневну јавну расправу у вези са тим, сачине нацрт закона, доставе Венецијанској комисији на мишљење те упуте на крају Савјету министара на даље поступање.

Министар правде БиХ Давор Буноза, који је и члан радне групе, је на почетку те приче истакао да је крајњи рок да рјешења буду на столу шест мјесеци, а саговорници "Гласа" сматрају да то неће бити могуће испунити имајући у виду посао који је пред њима и комплексност материје.

 

Два приједлога, трећи у најави

 

Златко Кнежевић, садашњи савјетник министра правде Републике Српске и бивши судија Уставног суда БиХ, каже да је нова сједница групе планирана за 18. фебруар.

- Имамо два приједлога, а у најави је и трећи. И овом моменту разговарамо о уставним промјенама па онда даље о Изборном закону. Озбиљно се ради, конкретно и има шта да се ради – рекао је Кнежевић за "Глас".

Ипак, није оптимиста да ће нека нова правила успјети да заживе на вријеме и буду примијењена на општим изборима који су, по календару, планирани за октобар ове године.

- Надам се, али то није ствар радне групе, већ политичара. Април је крајњи рок, познато је правило да шест мјесеци прије избора не треба мијењати та правила. Промијенити Устав од фебруара до априла је немогућа мисија, али је довољно да се направе барем два заједничка модела и буде искоришћено од стране законодавца. Први пут, у посљедњих неколико година, се иде у том правцу – изјавио је Кнежевић.

Са политичким представницима бошњачког народа у тој радној групи нисмо успјели ступити у контакт, а члан ХДЗ-а БиХ из Парламентарне скупштине БиХ Предраг Кожул поручио је да се, за сада, још ништа значајно није урадило.

- Ми из, такорећи, ХНС дијела групе смо направили неколико приједлога и упутили према колегама, а тичу се минималних уставних промјена које воде до рјешавања пресуда и Уставног суда БиХ и Европског суда за људска права, по нашем мишљењу. Ипак, колико год је радна група у овом моменту једино тијело у БиХ које се бави тим кључним питањима, опет ми се чини да ова година није најбољи временски амбијент за разговоре. Када ће бити, о том- потом, али остаје отворена - поручио је Кожул за "Глас" и додао да су радни материјали и њих и других из групе спремни за разматрање.

 

Како спровести пресуде суда у Стразбуру

 

Акциони план за извршење пресуда Европског суда за људска права датира из јуна 2021. године. "Сејдић и Финци БиХ" назив је предмета који је отворен пред судом у Стразбуру половином 2006, а окончан три године касније одлуком да су Сејдић (Ром) и Финци (Јевреј) дискриминисани, односно да им је као припадницима националних мањина онемогућено да буду бирани у Предсједништво БиХ и Дом народа Парламентарне скупштине БиХ јер Устав предвиђа да на те позиције долазе припадници само конститутивних народа - Срби, Хрвати и Бошњаци.

Да би пресуда била спроведена у дјело, како је наложио суд, потребно је да у БиХ буде измијењен Устав БиХ и изборно законодавство, а то "траже" и друге пресуде које су услиједиле.

Суд у Стразбуру је 2014. донио пресуду у случају "Азра Зорнић против БиХ", која се изјашњава као "грађанка БиХ", а утврђена је дискриминација будући да се, јер није припадница ниједног конститутивног ни мањинског народа, није могла кандидовати и бити и бирана. У предмету "Илијаз Пилав против БиХ" двије године касније је утврђено да се као Бошњак са адресом у Српској није могао кандидовати за члана Предсједништва БиХ јер се у Српској, као изборној јединици, бира само српски члан Предсједништва БиХ.

У предмету "Светозар Пударић" 2020. је утврђено да је БиХ дискриминисала Пударића у вези са правом на кандидатуру за члана Предсједништва БиХ из реда српског народа са територије ФБиХ.

Спровођење ових пресуда, као и оне по апелацији Боже Љубића коју је донио Уставни суд БиХ, с чијом реализацијом хрватски представници у потпуности нису задовољни, причало се годинама уназад на бројним међустраначким састанцима. Из Српске је својевремено истицано да није споран приједлог да у Уставу умјесто "Србин" пише да се бира "један" члан Предсједништва, али проблем је увијек био немогућност договора о правилима за ФБиХ, одакле се бирају хрватски и бошњачки члан те институције.

Чланови радне групе:

• (Представници Савјета министара)

Давор Буноза

Радомир В. Лукић

Албин Муслић

• (Представници Парламентарне скупштине БиХ)

Младен Босић - СДС

Нихад Омеровић - НиП

Предраг Кожул -  ХДЗ БиХ

Средоје Новић - СНСД

Марина Пендеш - ХДЗ БиХ

Шефик Џаферовић - СДА

• (Влада ФБиХ)

Нерин Диздар

Ведран Шкобић

• (Влада Републике Српске)

Златко Кнежевић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.