Порука из Бундестага: Избори велика проба за европску перспективу БиХ

Берлин - Мануел Сарацин, посланик њемачких Зелених и члан Одбора за ЕУ Бундестага, каже да не мисли да је проширење ЕУ обезглављено пиле које још трчи, али је мртво.

Према његовим ријечима, унутрашња ситуација у Србији, у погледу владавине права и демократије, једнако је важна за чланство у ЕУ као и нормализација односа са Косовом.

Упитан да ли је сагласан са изјавом да је проширење ЕУ као обезглављено пиле које још трчи, али је заправо мртво, Сарацин у интервјуу за “Дојче веле” каже да с тим није сагласан. 

“Проширење ЕУ је свакако имало тежа и боља времена. Мислим да је тренутно у различитим земљама које чекају на проширење присутна веома јака динамика и да је опредјељење важних европских држава за проширење вјеродостојно. Као Хамбуржанин могу да кажем и да обезглављени могу пуно да ураде. Ко зна легенду о Клаусу Штертебекеру, зна о чему причам”, казао је он. 

“Али искрено, све и да су балканске земље сада спремне за ЕУ, нема расположења за проширење. И обратно, да постоји велика воља за проширењем, земље Западног Балкана ни изблиза нису спремне”, додао је.

Он истиче да се процес проширења најприје заснива на томе да се приступи реформама и онда имате другачије аргументе за проширење него сада.

“Расположење за проширење, према мом мишљењу, није тако лоше како многи тврде. Проширење је и даље једна од најуспјешнијих политика ЕУ. Питање је да ли је и при ранијим проширењима владало баш сјајно расположење у ЕУ. Не бринем око тога – ако има резултата, проширење неће пропасти због неспремности ЕУ”, рекао је Сарацин.

На питање шта вриједе те ријечи када моћни француски предсједник Макрон каже да ЕУ прво мора да ријеши своје проблеме па тек онда да разматра проширење, Сарацин одговара:

“Агенда из Солуна је јасна. У Софији је, уз пристанак француског предсједника, још једном подвучено да све државе Западног Балкана имају приступну перспективу. Јасно је да ЕУ мора да уради своје домаће задатке, то је и у интересу држава Западног Балкана. На послијетку, оне хоће да постану чланице Уније која функционише. Те двије ствари не треба супротстављати. Господин Макрон је пробудио такав утисак што сматрам политички погрешним и кратковидим”.

Новинар “Дојче велеа” га је упитао шта је пошло по злу у 15 година од обраћања у Солудну, Сарацин каже да је то тада “било храбро обећање”.

“ЕУ је до тада имала добра искуства са храбрим обећањима. Али приступни процес је постао компликованији јер је Европа ту постала пажљивија. То је и логично јер се Европа даље развијала и више реформи је потребно за приступ. Грешка је свакако што ми дјелимично нисмо пратили ситуацију детаљно и нисмо показали довољно ангажмана. Потребна је јасна приврженост ЕУ региону како не би било никакве сумње да ли се тамошњи напори исплате”, каже Сарацин.

Додаје да је у интересу самих земаља кандидата да што прије крену да спроводе реформе, и наглашава да је ЕУ научила из грешака.

“Вјерујем да је у интересу самих земаља да правовремено крену у реформе које у случају Бугарске и Румуније ни у тренутку приступања нису биле довољно спроведене. Свакако да је ЕУ научила из грешака, али то није лоше, учити из грешака како се не би поновиле”, каже он.

Неизбјежна је била и тема Западног Балкана, а Сарацин је рекао да нити једна земља “неће добити попуст”.

“Неки актери у региону се можда надају политичким попустима ако рјешавају такве (политичке) теме, али нико неће ући у ЕУ без испуњавања копенхашких критеријума”, рекао је он.

Сарацин је говорио о односима Косова и Србије и рекао да “цјела њемачка политика жели нормализацију тих односа”.

“Морам рећи да укупна њемачка политика жели да процес нормализације између Косова и Србије што брже одведе до резултата који унапређују пут Србије и Косова ка ЕУ. Ту је државни предсједник важан актер који се не може игнорисати. Унутрашња ситуација у Србији, у погледу владавине права и демократије, једнако је важна. Зато Србија по мом мишљењу ту мора да постигне резултате, а да истовремено напредује процес нормализације”, каже Сарацин и додаје да не жели да оцјењује када и како се њемачка канцеларка Ангела Меркел састаје са Вучићем, и колику улогу игра партнерство њихових странака.

На констатацију новинара да је српска власт потпуно у праву када тврди да косовска страна није испунила обавезе преузете у Бриселском споразуму 2013. и још није формирала Заједницу српских општина и питање зашто ту нема притиска из Њемачке он одговара:

“Има притиска из Њемачке на обе стране да поново дају замах процесу нормализације. Има разних тема које су спорне. Ми смо у Београду инсистирали рецимо на теми енергетског партнерства као што смо на Косову јасно рекли да се надамо формирању Заједнице српских општина као што је предвиђено у Бриселском споразуму. Обје стране вјерују да морају да сачувају џокере у рукаву, а ми се надамо да ће све што пре бити изнето на сто”.

Он сматра да европска перспектива БиХ и Косова “није зрела”.

“Принципијелна перспектива постоји. Али у тренутној ситуацији та перспектива није зрела да би могло да се почне са преговорима. Сљедећи корак је визна либерализација за Косово и онда се надамо рјешењу регионалних конфликата. За Босну ће избори у октобру бити велика проба. Надамо се да ће све политичке стране у БиХ допринијети томе да политички модел Босне тако развија да принципијелна перспектива постане још конкретнија”, каже Сарацин. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.