Породице Станчевић и Буква годинама трагају за несталим синовима : Лажне вијести их одвеле до Италије

Породице несталих особа годинама ишчекују да ће се њихови најмилији једног дана појавити на кућном прагу, а разне информације, за које се хватају као за сламку спаса, често пробуде бљесак наде, који се углавном угаси брже него што се распламсао. Тада мучна потрага почиње поново.

Трагичне судбине из коријена су промијениле животе породица несталих, које ни данас не губе наду да ће се једног дана срести са својим синовима, кћерима… Животи већине тих породица несталих изгледају као приче из криминалистичких романа у којима се стално тражи, провјерава свака ријеч, информација и гласина. 

Најмистериознији и најстарији нестанак забиљежен је давне 1982. године у Мостару, када се изгубио сваки траг тада двогодишњем Дарку Станчевићу. 

Он је нестао 21. децембра 1982. године док се играо и возио бицикл испред дједове куће у Рударској улици у Мостару. Његова породица већ пуних 38 година нема мира и спокоја и стално живи у трагању и нади да ће га пронаћи и препознати, сада већ као одраслог човјека. 

Даркова сестра Дарјана Јакуповић каже са се сродила с чињеницом да јој је потрага за несталим братом стални задатак који никад не престаје. 

Истиче да је случај прије десетак година морала да покрене поново, јер се досије њеног брата посљедњих година загубио у полицији.

- Могла бих причати три дана и три ноћи, а да не испричам ни пола оног што знам и шта смо све до сада истраживали и провјеравали. Надамо се да ћемо доћи до било каквог трага. До сада смо провјеравали разне информације. Од тога да је отет па да се утопио, да је виђен у Италији. Јављали су се разни видовњаци и пророци, али до данас ништа немамо конкретно - рекла је Јакуповићева и додала да породица утапање искључује као могући сценарио. 

Према њеним ријечима у вријеме нестанка њеног брата много се причало о отмицама дјеце на територије бивше Југославије и њиховој продаји на Западу. 

Вјерује да је тако негдје у туђини завршио и Дарко.

- Прије десетак година један познаник нам је дао информацију да се Дарко налази у Италији, гдје има нови живот. Тај младић кога је он видио и за кога сумња да је Дарко подсјетио га је на нашег оца и ми смо то истраживали и ишли тамо. Међутим, тај момак не жели да уради ДНК тест. Он мисли да је дијете својих родитеља и то је остало на томе - испричала је Дарјана.

Иако не губи наду свјесна је да је прошло пуно година и да је сада њен брат сасвим другачија особа.

- Ова мучна потрага је претешка и јако боли што не знамо ништа о Дарку. Не би ни најгорем душманину пожељела да пролази оно кроз шта ми пролазимо - казала је Дарјана.

Наглашава да потрага не престаје и никада неће, али у томе их омета и поплава свакаквих информација. 

- Сваки дан добијем бар једну поруку од разних људи, пророка и видовњака, који говоре да знају шта се десило са Дарком и гдје је он. Све то треба провјерити, али на крају често то буде само лажна нада - рекла је Јакуповићева.

Сваку информацију, каже, провјерили су по стотину пута, јер у оваким случајевима човјек се хвата за сваку сламку спаса.

- Често смо обавјештавани да је он у Италији, а ти пророци су говорили да је у граду у којем се налази велики мост око којег има доста воде. Сви они кажу да је жив и како лијепо живи. То нам је велика утјеха - казала је Јакуповићева и апеловала да ако неко било шта зна о њеном брату, то јави.

Сличну голготу потраге пролази и породица Алена Букве, који је најмлађа особа уписана у полицијске евиденције о несталим Републике Српске. 

Он је у вријеме нестанка имао свега три године, а сваки траг му се изгубио 16. маја 2012. године док се играо испред породичне куће у селу Међеђа код Вишеграда. 

- Све бих дала да знам гдје је моје дијете, да га нађем и загрлим. Потрага за њим никад неће престати, али посљедњих година немамо никаквих информација. Само мук и болна тишина да човјек полуди и не зна шта ће, а нешто мора урадити да нађе своје дијете - казала је Аленова мајка Емина Буква, која је убијеђена да је њен син отет и одведен да би увеселио нечији дом.

Прича да су првих година добијали разне информације, које су им давале наду и утјеху, али на крају се све испоставило као лаж.

Инспектор који ради на овом случају Небојша Кесић присјетио се да су до сада провјерили на хиљаде информација и на стотине мјеста у потрази за малишаном.

- Чак смо провјеравали причу да га је однио орао или нека већа птица, с обзиром на то да је је дјечак у вријеме нестанка био јако мали. Добијали смо податке да је виђен у Италији, Црној Гори, али се испоставило да су то све гласине - казао је Кесић, који је додао да са проласком времена све мање има информација које би довеле до проналаска малишана.

Додаје да предмет о нестанку малог Алена има 1.000 листова и да им у потрази за њим често проблем праве лажне и непровјерене информације.

- Свака информација мора бити провјерена и велика је мука и разочарење кад вас нешто у шта полажете наду доведе у ћорсокак и схватите да је информација била само још једна у низу нетачних - казао је Кесић.

Према подацима полиције у Републици Српској је у посљедњих 20 година пријављен нестанак 2.162 особе, а још се трага за њих 183.
 

 

Интерпол

У Интерполовој евиденцији несталих особа тренутно је 15 држављана БиХ који засад нису пронађени, а за некима од њих се трага и скоро четири деценије. Међу несталим су два двогодишњака, трогодишњи и деветогодишњи дјечак те троје тинејџера. 

Међу њима је и Драгољуб Мисимовић (16), ученик градишке Гимназије, нестао је 21. децембра 2015. године, када је на школском одмору наводно отишао до оближње продавнице. Ученик је у учионици оставио јакну, ђачку торбу и остале ствари и више се није вратио. Његов мобилни телефон био је активан још десетак минута, али на позиве колега из разреда није одговарао. Ова мистерија је без одговора и даље траје и нико, за сада, поуздано не зна гдје је овај гимназијалац отишао, ни шта се са њим догодило.

 

Не постоји временско ограничење 

У Министарству унутрашњих послова Републике Српске кажу да потрага за свим несталим и даље траје и нико од њих није препуштен забораву.

- Не постоји временско ограничење потраге и она је увијек активна, све док нестали не буде пронађен. Нестало лице проглашава се мртвим само на захтјев породице. Поступци за то се спроводе пред надлежним судом. Углавном чланови породица несталих то траже због неријешених имовинско-правних односа. Међутим проглашење некога мртвим не обуставља потрагу - истакли су у МУП-у Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.